Бебе на седативима

Сваке године у 58 породилишта широм Србије, на свет дође на десетине беба са израженим апстиненцијалним синдромом, што указује да су мајке ове деце током трудноће узимале неке од психоактивних супстанци које су се директно одразиле и на здравље новорођенчета.

Само у највећем београдском породилишту у ГАК „Народни фронт” прошле године рођено је 15 таквих беба, које су одмах након рођења одбијале храну, биле стално будне, имале проблеме са дисањем и неутешно плакале.

Разлог томе је зависност на супстанцу коју су преко пупчаника током девет месеци добијале од мајке која је током трудноће узимала седативе, лекове против депресије, која је пила алкохол, пушила или узимала опијате.

Много беба са овим тегобама рођено је и у новосадском породилишту, а две три недеље по рођењу, стижу и на Универзитетску дечју клинику и друге педијатријске установе. Ипак, лекари кажу како прецизне статистике о броју беба рођених са апстиненцијалним синдромом нема, али да је тај број у порасту.

Ужаснути овом појавом, многи су у први мах поверовали да је реч о бебама које су родиле мајке евидентиране зависнице на хероину, али ту су се преварили.

Лекари кажу да није реч само о њима, јер чим сазнају да су трудне и одлуче се за рођење бебе, зависнице помоћ траже од својих лекара и саветника и прелазе на метадонски програм, јер знају шта ће дрога направити њиховим још нерођеним бебама.

Таквих жена, како кажу у Специјалној болници за лечење болести зависности, нема пуно. Проблем су, међутим, жене које не пријављују лекару да узимају било какве психоактивне супстанце, а то негирају и после порођаја.

Издаје их сопствено чедо: тек рођена беба која има појачане рефлексе и раздражљиво, врискаво плаче, па лекари морају таквој деци дати одговарајуће лекове.

Педијатри који брину о тек рођеним бебама кажу да су изложени тешким и непријатним ситуацијама, када од мајке покушају да добију одговор шта су од лекова или недозвољених супстанци користиле током трудноће.

Случај ових беба још је једна од потврда да, као нација, претерано користимо седативе и антидепресива, али и да не мислимо на последице које остављају. Већ деценију и дуже, наш народ практично живи на лековима за смирење, сматрајући да је сасвим нормално да се они узимају и током трудноће.

По броју жена пушача у европском смо врху, алкохолизам је у порасту, а армија оних на „јачим дрогама”, хероину и другим опијатима, све је већа.

Ово нас подсећа да је крајњи тренутак за два потеза. Прво, за широку акцију здравственог просвећивања, како међу омладином у школама тако и међу одраслим становништвом.

Друго и важније је да се нација „скине” са разних фармаколошких штака, односно са поменутих таблета за смирење.

Међутим, за ову другу меру није довољно донети пропис којим се забрањује продаја лекова за смирење без лекарског рецепта, него људима обезбедити сигурније економско социјално услове у којима неће свакога дана стрепети од губитка посла или имати проблем да нађу посао, подижу и школују децу.