Ниче торањ на Авали

Изградња новог Авалског торња обавља се планираним темпом, а јуче је завршена прва од три темељне стопе. За четири месеца, колико трају радови, урађени су и објекти емисионе сале и енергетског блока кроз које пролазе носећи стубови будућег торња. Према речима инжењера Саобраћајног института ЦИП који су аутори пројекта, досад је једини, али мањи проблем представљало земљиште, разровано претходном градњом. 

Радове су посетили и уметници који су подржали акцију обнове овог некадашњег симбола главног града. Међу педесетак радника, колико је свакодневно на градилишту, јуче су се нашли и сликари Оља Ивањицки и Мића Трнавац, књижевник Милорад Павић, оперска уметница Јадранка Јовановић и Ана Зотовић, прва пратиља мис Канаде. За Павића, торањ је био први знак да је стигао кући, било да путује авионом или аутомобилом. Ана Зотовић већ 15 година живи у Торонту и са родитељима је помогла прикупљање прилога за изградњу торња од наших сународника у Канади. Јадранка Јовановић је срећна због изградње торња, али јој је и жао што, због недостатка новца, није прихваћена идеја да грађевина може да се окреће, што би, како је додала, била права атракција.

Рок за завршетак радова који су почели крајем прошле године је 20 месеци. Главни извођач је предузеће "Ратко Митровић" које је за поједине специјализоване радове ангажовало неколико подизвођача.
А. Љ. М.

-------------------------------------------------------------------------

Симбол обнове

У недељу се навршава осам година од када је у бомбардовању НАТО срушен Авалски телевизијски торањ, један од симбола Београда. Суграђани би желели да та грађевина што пре засија старим сјајем, а питали смо их и какве их успомене сећају на њега.

Љиљана Николић, економиста, живи на Видиковцу и истиче да није могла да замисли када се ујутру пробуди, а да не упути поглед ка Авалском торњу.

– Представљао ми је путоказ када се са посла враћам кући. Од када га нема, авалски крај као да је изгубио своју аутентичност – објашњава Николићева.

Дејан Газикаловић, машински инжењер, подржава обнову Авалског торња и сматра да је то требало давно урадити, јер је главни град његовим рушењем  изгубио један од својих препознатљивих симбола.

И мада неки мисле да је узалудно трошити новац на поновну изградњу трокраког торња, Босанка Богдановић, пензионерка, не мисли тако.

– Он је представљао један украс Београда, а имао је и одређену функционалност. Душа ме је болела када су га срушили и зато подржавам људе који су покренули акцију за његову обнову – истиче Богдановићева.

Слободан Јанковић, научни радник, сматра да изградња телевизијског торња на Авали има више него симболично значење, јер представља не само обнову Београда него и читаве Србије.
Ј. Л.