Niče toranj na Avali

Izgradnja novog Avalskog tornja obavlja se planiranim tempom, a juče je završena prva od tri temeljne stope. Za četiri meseca, koliko traju radovi, urađeni su i objekti emisione sale i energetskog bloka kroz koje prolaze noseći stubovi budućeg tornja. Prema rečima inženjera Saobraćajnog instituta CIP koji su autori projekta, dosad je jedini, ali manji problem predstavljalo zemljište, razrovano prethodnom gradnjom. 

Radove su posetili i umetnici koji su podržali akciju obnove ovog nekadašnjeg simbola glavnog grada. Među pedesetak radnika, koliko je svakodnevno na gradilištu, juče su se našli i slikari Olja Ivanjicki i Mića Trnavac, književnik Milorad Pavić, operska umetnica Jadranka Jovanović i Ana Zotović, prva pratilja mis Kanade. Za Pavića, toranj je bio prvi znak da je stigao kući, bilo da putuje avionom ili automobilom. Ana Zotović već 15 godina živi u Torontu i sa roditeljima je pomogla prikupljanje priloga za izgradnju tornja od naših sunarodnika u Kanadi. Jadranka Jovanović je srećna zbog izgradnje tornja, ali joj je i žao što, zbog nedostatka novca, nije prihvaćena ideja da građevina može da se okreće, što bi, kako je dodala, bila prava atrakcija.

Rok za završetak radova koji su počeli krajem prošle godine je 20 meseci. Glavni izvođač je preduzeće "Ratko Mitrović" koje je za pojedine specijalizovane radove angažovalo nekoliko podizvođača.
A. Lj. M.

-------------------------------------------------------------------------

Simbol obnove

U nedelju se navršava osam godina od kada je u bombardovanju NATO srušen Avalski televizijski toranj, jedan od simbola Beograda. Sugrađani bi želeli da ta građevina što pre zasija starim sjajem, a pitali smo ih i kakve ih uspomene sećaju na njega.

Ljiljana Nikolić, ekonomista, živi na Vidikovcu i ističe da nije mogla da zamisli kada se ujutru probudi, a da ne uputi pogled ka Avalskom tornju.

– Predstavljao mi je putokaz kada se sa posla vraćam kući. Od kada ga nema, avalski kraj kao da je izgubio svoju autentičnost – objašnjava Nikolićeva.

Dejan Gazikalović, mašinski inženjer, podržava obnovu Avalskog tornja i smatra da je to trebalo davno uraditi, jer je glavni grad njegovim rušenjem  izgubio jedan od svojih prepoznatljivih simbola.

I mada neki misle da je uzaludno trošiti novac na ponovnu izgradnju trokrakog tornja, Bosanka Bogdanović, penzionerka, ne misli tako.

– On je predstavljao jedan ukras Beograda, a imao je i određenu funkcionalnost. Duša me je bolela kada su ga srušili i zato podržavam ljude koji su pokrenuli akciju za njegovu obnovu – ističe Bogdanovićeva.

Slobodan Janković, naučni radnik, smatra da izgradnja televizijskog tornja na Avali ima više nego simbolično značenje, jer predstavlja ne samo obnovu Beograda nego i čitave Srbije.
J. L.