Грчка се поново „натеже” са кредиторима

Од нашег дописника

Атина – Отпуштање 25.000 државних службеника до краја ове године поново је главни „камен спотицања” у преговорима Атине са „тројком” експерата Европске уније, Међународног монетарног фонда и Европске централне банке. Грчка је најавила „могућа кашњења” у обећаним отпуштањима, док „тројка” инсистира на прецизном одговору јер од њеног извештаја зависи и датум уплате Атини мартовске рате европског кредита.

На дневном реду током протеклих десет дана били су и социјални и здравствени фондови, раст незапослености али и минимални лични дохоци. Грци су у страху да би европски кредитори могли да им наметну ново „стезање каиша” иако министар развоја Костас Хаџидакис уверава сународнике да неће бити смањења плата и да током преговора није било говора о смањењу минималног личног дохотка.

Најкасније до недеље, када „тројка” напушта Атину, преостало је да експерти сва спорна питања најпре реше са министром финансија Јанисом Стурнарасом и економским тимом па да их финализирају са грчким премијером. На дневном реду је остало још много прецизирања око смањивања пореза на додату вредност са 23 на 13 одсто, смањења пореза на лож-уље, као и детаљнија одлука о отпуштању државних службеника.

Премијер Антонис Самарас је већ дао налог министарствима и државним установама да саставе спискове али да процес иде тешко и са много проблема потврђује податак да је до сада на њима 12.700 службеника, који ће отказ добити до јуна, док кредитори захтевају да до краја године треба отпустити укупно 25.000 државних службеника.

Брисел врши притисак на свој начин и поручује да је у начелу задовољан како је Атина у фебруару испуњавала своје обавезе, хвали њено „придржавање стратегије”, али наглашава да ће нова транша кредита од 2,8 милијарди евра бити уплаћена тек када се увери како ствари теку у марту и када чује оцену „тројке”.

Министар финансија Стурнарас тврди да ће Грчка платити све дугове иако је, како каже, „програм јако тежак, болан за нацију јер нема алтернативе”.

Он наглашава да је активиран програм приватизације и да неће бити продаје острва. При томе је мислио на велика острва за која су била заинтересовани европски кредитори. То се очигледно не односи на групу малих острва у Јонском мору која ће после 18 месеци преговарања и бирократских заврзлами бити у власништву катарског емира Хамида бин Калифа ел Таханија. Он је званично ових дана за 6,5 милиона евра постао власник Оксије а ускоро ће завршити и „папирологију” за преосталих пет.

Стурнарас пред сусрет са „тројком” тврди да је све боља и наплата пореза којом је „тројка” очигледно незадовољна. Дугови државе су и даље неколико десетина милијарди евра. У медије је „процурио” документ састављен од аналитичара ЕУ и ММФ у коме се наводи да су у пракси у Грчкој „постигнути само фрагментарни успеси у наплати пореза за шта су одговорни државни органи који су неспособни да нађу, припреме и поставе квалификоване инспекторе који могу да доносе самосталне одлуке”.

У документу са којим је упознат Брисел поставља се питање како ће се Грчка изборити са проблемом избегавања пореза и да није немогуће да  ускоро због недостатка буџетских средстава поново на дневни ред дође и питање смањења расхода, рецимо, у социјалној и здравственој сфери.