Grčka se ponovo „nateže” sa kreditorima

Od našeg dopisnika

Atina – Otpuštanje 25.000 državnih službenika do kraja ove godine ponovo je glavni „kamen spoticanja” u pregovorima Atine sa „trojkom” eksperata Evropske unije, Međunarodnog monetarnog fonda i Evropske centralne banke. Grčka je najavila „moguća kašnjenja” u obećanim otpuštanjima, dok „trojka” insistira na preciznom odgovoru jer od njenog izveštaja zavisi i datum uplate Atini martovske rate evropskog kredita.

Na dnevnom redu tokom proteklih deset dana bili su i socijalni i zdravstveni fondovi, rast nezaposlenosti ali i minimalni lični dohoci. Grci su u strahu da bi evropski kreditori mogli da im nametnu novo „stezanje kaiša” iako ministar razvoja Kostas Hadžidakis uverava sunarodnike da neće biti smanjenja plata i da tokom pregovora nije bilo govora o smanjenju minimalnog ličnog dohotka.

Najkasnije do nedelje, kada „trojka” napušta Atinu, preostalo je da eksperti sva sporna pitanja najpre reše sa ministrom finansija Janisom Sturnarasom i ekonomskim timom pa da ih finaliziraju sa grčkim premijerom. Na dnevnom redu je ostalo još mnogo preciziranja oko smanjivanja poreza na dodatu vrednost sa 23 na 13 odsto, smanjenja poreza na lož-ulje, kao i detaljnija odluka o otpuštanju državnih službenika.

Premijer Antonis Samaras je već dao nalog ministarstvima i državnim ustanovama da sastave spiskove ali da proces ide teško i sa mnogo problema potvrđuje podatak da je do sada na njima 12.700 službenika, koji će otkaz dobiti do juna, dok kreditori zahtevaju da do kraja godine treba otpustiti ukupno 25.000 državnih službenika.

Brisel vrši pritisak na svoj način i poručuje da je u načelu zadovoljan kako je Atina u februaru ispunjavala svoje obaveze, hvali njeno „pridržavanje strategije”, ali naglašava da će nova tranša kredita od 2,8 milijardi evra biti uplaćena tek kada se uveri kako stvari teku u martu i kada čuje ocenu „trojke”.

Ministar finansija Sturnaras tvrdi da će Grčka platiti sve dugove iako je, kako kaže, „program jako težak, bolan za naciju jer nema alternative”.

On naglašava da je aktiviran program privatizacije i da neće biti prodaje ostrva. Pri tome je mislio na velika ostrva za koja su bila zainteresovani evropski kreditori. To se očigledno ne odnosi na grupu malih ostrva u Jonskom moru koja će posle 18 meseci pregovaranja i birokratskih zavrzlami biti u vlasništvu katarskog emira Hamida bin Kalifa el Tahanija. On je zvanično ovih dana za 6,5 miliona evra postao vlasnik Oksije a uskoro će završiti i „papirologiju” za preostalih pet.

Sturnaras pred susret sa „trojkom” tvrdi da je sve bolja i naplata poreza kojom je „trojka” očigledno nezadovoljna. Dugovi države su i dalje nekoliko desetina milijardi evra. U medije je „procurio” dokument sastavljen od analitičara EU i MMF u kome se navodi da su u praksi u Grčkoj „postignuti samo fragmentarni uspesi u naplati poreza za šta su odgovorni državni organi koji su nesposobni da nađu, pripreme i postave kvalifikovane inspektore koji mogu da donose samostalne odluke”.

U dokumentu sa kojim je upoznat Brisel postavlja se pitanje kako će se Grčka izboriti sa problemom izbegavanja poreza i da nije nemoguće da  uskoro zbog nedostatka budžetskih sredstava ponovo na dnevni red dođe i pitanje smanjenja rashoda, recimo, u socijalnoj i zdravstvenoj sferi.