Изазови Бушу и Рајсовој

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 26. априла – Водећем тандему вашингтонске спољне политике стигле су две конгресменске поруке с врло неугодним оспоравањем овдашњег приоритетног стратешког ангажмана. Укратко: једним актом је затражено, практично, убрзано окончавање рата у Ираку, а другим – преиспитивање спорних мотива за полазак, пре више од четири године, у тај војни поход.
Обе те офанзиве законодаваца уобличене су после жестоког страначког препуцавања током јучерашњег, продуженог, радног дана. Представнички дом је синоћ изгласао, са 218:208, закон који од председника Џорџа Буша тражи да, док он шаље појачања, ускоро почне повлачење трупа из Ирака. Нешто пре тога је надлежни комитет тог конгресног дома одлучио да пошаље налог шефовици дипломатије Кондолизи Рајс да се појави на "саслушању" – поводом својевремене нетачне тврдње Беле куће (кад је она била председников саветник за националну безбедност) да се Багдад у Нигеру снабдевао материјалом за производњу нуклеарног оружја, што је онда послужило као један од повода за инвазију на Ирак.

Администрација је одмах осудила такве конгресменске акције као контрапруктивне и као плодове "партијског политичарења". "Ноћас је Представнички дом гласао за наш неуспех у Ираку и председник ће ставити вето на тај закон", саопштила је Бела кућа.

Данас ће, претпоставља се, и Сенат усвојити поменути закон који би се онда председнику на потпис однео 1. маја – на четворогодишњицу датума кад је Буш објавио да су "завршене главне борбене операције у Ираку", да би се потом рат наставио у много жешћем и компликованијем виду. Избор тог термина, с подсећањем на неостварено, потврђује да сукоб између извршне власти републиканаца и законодавне власти демократа постаје све жешћи и да би могао да као њихова главна преокупација опстане све до  председничких избора у новембру следеће године, а у међувремену и да утиче на многе друге унутрашње и спољне процесе.

Према закону коме Буш прети ветом, кључни детаљи су сажети у истицању првих дана у четири месеца. Почиње се 1. мајем, с поменутим уручивањем документа у коме се, уз остало, орочава повлачење трупа из Ирака: да почне до 1. јула, ако тамошња влада не испуни захтеве за битно побољшавање сада кошмарног стања, а до 1. октобра – ако Багдад остварује те захтеве, а да се у сваком случају главнина америчких снага врати кући до 1. априла следеће године.

Председников вето ће такве науме обеснажити. Али, тако пада и други део истог закона којим се из буџета за додатне ратне потребе (у Ираку и Авганистану) издваја још 124 милијарде долара. Следе преговори у којима ће обе стране настојати да са себе скину одговорност за западање у "ћорсокак" на политичкој и ратној сцени.

Позив Рајсовој на комитетско "саслушавање" њени републиканци су оценили као "политичко позориште", а цео поступак, којим је на саслушање позвано и руководство њихове странке – као специфичан "лов на вештице". А уједно ће, како је рекао конгресмен Томас Дејвис, шефовицу Стејт департмента "ометати у њеним дипломатским напорима", којима је управо објављен "згуснути календар" – у коме доминирају свестрани разговори у НАТО-у и с Русијом, као и ирачко, иранско, израелско-палестинско и косовско питање.

Председавајући Комитета за надгледање и реформу власти демократа Хенри Вексман истиче, међутим, да је важно да се расветле околности "лажне тврдње о снабдевању Багдада уранијумом из Нигера", што је навођено међу оправдањима за напад на Ирак, као и да се Рајсова досад није одазивала на позиве да о томе сведочи. Исти комитет је јуче одлучио да позиве на "саслушавање" пошаље и другим за администрацију неугодним поводима – због нестајања дела интернетске преписке Беле куће и смењивања осам јавних тужилаца.