Оштећење споменика је кривично дело

Бањалука – Комисија за очување националних споменика у БиХ је од почетка свог рада 2002. године прогласила укупно 692добра националним споменицима Босне и Херцеговине: 500 добара налази се на подручју Федерације БиХ, 183 на подручју Републике Српске, а девет на подручју Брчко дистрикта.

У разговору за „Политику” историчарка уметности и чланица Комисије за очување националних споменика др Љиљана Шево каже да је на први поглед уочљива несразмера у броју споменика на територији два ентитета последица чињенице да је у периоду од марта 2002. године до марта 2013. године комисији упућено око 1.450 таквих захтева, а знатно мањи број њих односи се на добра са простора Републике Српске.

„Тако бројчани дебаланс на основу којег би се површно и погрешно могло закључити да у Републици Српској има мање вредних објеката наше баштине него у Федерацији БиХ, заправо одсликава неажурност институција и појединаца у покретању процедуре за проглашење”, истиче Љиљана Шево и наглашава да је у свом десетогодишњем раду Комисија за очување националних споменика донела одлуке о номинацији четири споменика за упис на Листу светске баштине Унеска: стари мост у Мостару; мост Мехмед-паше Соколовића у Вишеграду; историјско градско језгро Јајца, док је номинација стећака за упис на Листу светске баштине Унеска, коју комисија реализује као међудржавни пројекат са Србијом, Хрватском и Црном Гором – у току.

На питање шта заправо подразумева заштита културно историјског наслеђа, Љиљана Шево каже да су, према законским одредбама, власти ентитета на чијој територији се споменик налази, у обавези да осигурају правне, научне, техничке, административне и финансијске мере за његову заштиту, рестаурацију, конзервацију и презентацију.

– Такође, оштећење националног споменика представља кривично дело и постоји обавеза да се постави јавно обавештење о тој одлуци. У складу с тим, комисија је у обавези да осигура да уз сваки национални споменик буде постављена одговарајућа информациона плоча са натписом да је споменик под заштитом државе и са основним подацима о споменику. Комисија је успоставила Листу угрожених националних споменика за које је неопходно провести хитне мере заштите да би се спречило њихово потпуно уништење. То је потребно да би се усмерила пажња свих одговорних ентитетских и државних тела управе, али и могућих донатора и инвеститора на оне споменике којима прети нестанак, уколико одмах не буду предузете неопходне активности за њихово спасавање. Тренутно се на листи налази 70 најугроженијих споменика.

На заштити угроженог наслеђа, наравно, не ради само Комисија за очување националних споменика, већ веома интензивно и ентитетски заводи за заштиту културних добара. Те активности су бројне, некад обимне и сложене и тешко их је побројати све, а незахвално издвајати поједине. Али на пример, у протеклих десетак година извршени су радови конзервације и рестаурације на Цркви манастира Возућа, тврђави и Митреју у Јајцу, Цркви Светог Петра и Павла у Ошанићима, Јеврејском гробљу у Сарајеву, Ферхад-пашиној џамији у Бањалуци, Цркви манастира Завала, збирци икона православне цркве у Ливну, Већници у Новом Граду, старом каменом мосту у Коњицу, Цркви Светог Николе у Тријебњу, музеју фрањевачког самостана у Фојници, Еминагића конаку у Тешњу и многим другим, каже Љиљана Шево. „Наслеђе је важна категорија и у домену међународне презентације. У овом тренутку веома значајан аспект наслеђа је могућност његовог укључивања у развојне процесе, у оквиру такозване интергративне заштите, која подразумева обједињавање интереса заштите наслеђа и процеса планирања и управљања урбаним и руралним целинама, целим регионима и државом”, каже наша саговорница.