Може ли ЕУ да буде гарант заједнице српских општина

Председник Томислав Николић и премијер Ивица Дачић, без обзира на разлике у тумачењу резултата недавних бриселских разговора, јединствени су у ставу да би Европска унија требало да буде гарант евентуалног споразума о заједници српских општина. У Платформи о КиМ, насталој у Председништву Србије, изричито се тражи за политичка, територијална и друга права националних заједница на читавом подручју покрајине „успостављање чврстих правних и политичких гаранција на нивоу покрајине и међународне заједнице”. За аутономну заједницу српских општина захтева се, поред „права зајамчених уставом покрајине”, чак и „јавна декларација представника међународне заједнице укључених у процес” решавања односа Београда и Приштине. Премијер је, објашњавајући ставове из платформе, нагласио да су за заједницу српских општина „неопходне међународне гаранције”, а председник скупштинског одбора за КиМ Милован Дрецун био је одређенији рекавши да ће о заједници српских општина првенствено водити рачуна ЕУ.

„Та заједница ће у једном делу бити суштински везана за ЕУ, у другом делу за Београд, али под законским оквиром који је успоставила Приштина, само у једном делу”, рекао је Дрецун.

На питање новинара „Политике” какве гаранције од ЕУ очекују државне институције, Дрецун је рекао да је то још жив процес, да се о томе разговара. „Али ако се ради под покровитељством ЕУ, ми свакако тражимо одређене међународне гаранције да ће Приштина поштовати то што евентуално буде договорено, значи да се као гарант реализације тог споразума свакако појави ЕУ”, навео је Дрецун и истакао да се очекује да заједница српских општина буде на неки начин повезана са ЕУ, „прекорегионалне сарадње, а можда и неке друге”, како би се ојачала српска заједница преко директних контаката са ЕУ.

О томе да ли би и на који начин ЕУ могла да буде гарант СЗО постоје различита мишљења. Тако, Огњен Прибићевић из Института друштвених наука, сматра, с обзиром на то да ЕУ није држава, да би она могла да пружи само политичке гаранције за српску заједницу општина (СЗО).

„ЕУ може да пружи политичку, не правну подршку таквом споразуму, који би био на нивоу стандарда који постоји у другим европским земљама, попут Тирола, где Европа то подржава у једном вредносном смислу”, казао је он и подсетио да су у случају ове регије гаранти функционисања система у Јужном Тиролу Италија и Аустрија, али не и ЕУ.

ЕУ може да пружа само добре услуге, као медијатор и посредник. Она поготову не може да буде гарант статуса СЗО ако се зна да ни Србија ни Косово нису њене чланице. А, да јесу, она би, према Прибићевићевом мишљењу, могла да буде нека врста гаранта, јер би се онда стандарди који важе у ЕУ морали примењивати и у овом случају.

Када се помињу гаранти за српску заједницу на Косову могуће је да се мисли и на случајеве из историје, када су, после Првог светског рата, велике силе биле гаранти неких споразума, попут Тријанонског.

Заменик председника скупштинског одбора за европске интеграције Ласло Варга сматра да ЕУ може да буде гарант споразума, као што је била и у претходним случајевима. „Али, мислим да би било много целисходније, ако дође до неког договора, да се то преточи и у неки закон у нашој Народној скупштини, а највероватније и у неки закон у косовском парламенту, јер тешко је примењивати било који договор ако не постоји унутрашња правна норма. То се видело на примеру претходних договора који су склапани за време претходне владе”, казао је Варга.

Да потписи међународних представника не морају баш много да значе, потврђује случај Државне заједнице Србија и Црна Гора.Београдски споразум, којим је укинута Југославија и створена ова заједница, из марта 2002, потписао је, поред челника обе републике, и Хавијер Солана, високи представник ЕУ, што није помогло овој заједници да опстане.