Базелицу се (ипак) не пише црно

Специјално за Политику

Клостернојбург – Доњоаустријски музеј Есл наставља са традицијом ретроспектива великих уметника која је средином јануара у Клостернојбург довела и Георга Базелица, чија се дела већ дуже котирају међу најскупљима на аукцијама широм света. Повод за излагање четрдесет и четири уља на платну и једне скулптуре („Моја нова капа” из 2003) који потичу из приватне колекције брачног пара Есл јесте уметников седамдесет и пети рођендан који је Базелиц про форме, неколико дана пред свој прави „јубилеј”, прославио и у музеју. 

Сви изложени радови су насликани (и у једном усамљеном случају – извајани) између 1968–2012 и постављени хронолошки, показујући фрагменте развојних фаза Базелицовог стваралаштва.

„Најбољи моменат је када нешто изађе тазе из атељеа јер човек тада не мора да се правда због онога што је насликао. Код оваквих изложби то није могуће јер господин Есл жели да покаже за шта је дао паре, што је његово право без обзира на то шта ја о томе мислим. Сада не могу да му кажем – слушај ономад нисам био у праву, насликао сам глупост – да ли бих могао да премалам платно?“, објаснио је Базелиц.

Име човека који је поставио сликарство наглавачке када је 1969. почео да качи готова платна наопачке у последње време се, додуше захваљујући фабрикованој причи, поново налази у жижи интересовања; у штампи је крајем 2012. осванула вест да је Георг Базелиц одлучио да слика само црна платна и ову непроверену гласину су преузели и озбиљни листови попут немачког „Цајта” који је помпезно најавио сликареву комерцијалну пропаст насловом „Видимо црно за Базелица”.

Навикнут на неспоразуме са, углавном немачким, листовима Базелиц је у музеју Есл са себе ноншалантно стресао гласине о „црном” сликарству: „Код мене се недавно у атељеу појавио један фотограф који ме је сликао док сам стајао испред платна префарбаног у црно. Пре него што сам схватио о чему се ради, објављена је вест да сам започео нову фазу сликарства у којој сликам само црном бојом”, објашњава сликар.

Тема којом се Базелиц тренутно бави јесу „Руске слике” које је први пут почео да слика деведесетих и чије композиције поново обрађује новим методама – сваки од оригинала је снимљен камером, фотографије су развијене као негативи и на основу њих настају нова платна. Један од познатих Руса виси и на зиду музеја Есл. „Лењин на трибини (А. М. Герасимов)” из 1999. је јасна референца на ликовну и плакатну уметност источног блока у коме је Базелиц, као становник зидом изолованог социјалистичког Берлина, провео своју младост: „Никада се нисам бавио политиком сем што сам рекао да су комунизам и социјализам велике преваре. Али са тим мишљењем сам стајао прилично усамљен јер су 1968. махом сви били левичари”, објашњава Базелиц. Јасно дистанциран од социјалистичког реализма, због кога је раније био избачен са студија на Ликовној академији у источном Берлину, иако се већ 1958. сели у Западни Берлин, Базелиц не може да се пронађе ни у западњачком апстрактном сликарству, због чега ствара сопствени „наопак” стил. Почетак ове фазе означило је уље на платну „Шума наопачке” из 1969. које се не налази на изложби, али су зато присутни неки од најупечатљивијих радова из ове значајне прекретнице у Базелицевом сликарству: „Пас у чучњу” (1968), „Чокот” (1969), „Црнац – 2. Хадендоа” (1972) и многобројне импресије природе из овог периода.

Суочавање са прошлошћу и поновно обрађивање истих тема нису новине у Базелицовом приступу сопственом сликарству на шта нас у првој изложбеној просторији подсећају два уља на платну: „Поново лоша оцена” из 1999. је добила своју нову интерпретацију 2012. са композицијом „И још једном лоша оцена”. Базелиц отворено говори о својој почетној несигурности у погледу ауторециклаже и каже: „Све у вези са серијом ’Ремикс’ има везе са стварима које сам радио у прошлости. Повремено изроне дела на која сам заборавио и од њих настају нови радови. Погледам их, изанализирам и урадим ревизију. Највише сам био окуражен искуствима Едварда Мунка и Ендија Ворхола.” 

Ретроспектива Георга Базелица „Радови 1968–2012” у музеју Есл у Клостернојбургу траје до 20. маја.