Теленор и Сосијете „крчме” КБЦ

КБЦ банка биће, чини се, прва страна банка која ће отићи с овог тржишта. За упућене није никаква новост да они већ неколико година траже кандидата који би преузео њихово пословање, али, сва је прилика, да ће сада у томе имати успеха.

Ову банку, како „Политика” сазнаје, могли би да „раскрчме” телекомуникациона компанија „Теленор”, фирма која је већ обзнанила своју жељу да има своју банку у Србији и Сосијете женерал банка. О томе се већ воде преговори с којима је упозната и Народна банка Србије.

„Теленор”, чија је примарна делатност телефонија, нема великог банкарског искуства с изузетком што имају банку у Пакистану. Претпоставка је да њима није циљ да развијају класично банкарско пословање, већ само пословање са становништвом чија би база била електронско и мобилно банкарство. Сходно томе они су заинтересовани да од КБЦ банке преузму (и плате) само њихову лиценцу за рад овде.

Сазнајемо, такође, и да је Сосијете женерал озбиљан кандидат за куповину њихове мреже филијала, као и пласмана и депозита становништва. Послови са становништвом су најздравији део банке и било ко да их купи, подразумева се с попустом, вероватно је да ће их наплатити у максималном проценту.

Међутим, непознато је да ли ова два потенцијална купца неких делова КБЦ банке преузимају и њене лоше пласмане или ће, што је логичније, продавац тај проблем морати да реши на терет свог капитала или ће губитак намирити из купопродајне цене.

Ова белгијска банка је, практично, од свог доласка на ово тржиште пословала с губитком. Незванично се може чути да им пласмани физичким лицима нису проблем, већ привреди. Међу губиташима банка нема велика или позната имена попут „Нибенса”. За ову банку важи да им је чак 40 одсто свих пласмана у швајцарском франку што је постао њихов ризик након јачања ове валуте услед светске кризе.

Јуче су дословце сви и у КБЦ банци, НБС, „Теленору” и Сосијете женерал банци рекли да тренутно не могу да коментаришу ову тему.

Ненад Гујаничић, брокер Синтеза инвест групе подсећа да је КБЦ преузео београдску Алко банку 2007. године за око 100 милиона евра што је била једна од последњих трансакција у домаћем банкарском сектору. Од тада, ова банка је углавном имала губитке (година 2011. је била изузетак), а релативно тешком положају ове банке у великој мери допринели су касни улазак на домаће тржиште, али и почетак светске финансијске кризе која је нарочито погодила матичну банку, оцењује он.

– Према неревидираним финансијским извештајима за 2012. годину, КБЦ банка је остварила губитак од 889,5 милиона динара, док је годину дана раније забележен позитиван резултат од 120 милиона динара. Када је у питању пословање из основног бизниса, КБЦ банка је лане забележила благи номинални раст активности. Приходи од камата су порасли 1,4 одсто на 1,25 милијарди динара док је приход од накнада и провизија порастао 7,5 одсто на 551,6 милиона динара. И добит из ових сегмената пословања је расла сличним стопама – каже овај брокер.

Најдраматичнија промена у билансу успеха ове банке догодила се 2012. због отписа и резервисања који су порасли 12,5 пута на 1,014 милијарди динара. Ради се о пласманима за које банка процењује да ће бити тешко или никако наплаћени.

Када је у питању биланс стања, позиција датих кредита је порасла 3,6 одсто на 22,9 милијарди динара, док је актива на крају 2012. године износила 32,2 милијарде динара што је пад од 5,5 одсто у прошлој години.

Иначе, продаја банке „на парче” није непозната у свету нити на нашем тржишту. У случају приватних банака о начину продаје одлучује власник, односно акционари. Они ће на терет свог капитала морати да реше проблем лоших пласмана и у овој банци. Држава у томе нема шта да тражи, али зато је незаменљива у решавању губитака у свом власништву. О томе је донет и посебан закона. Идеја Министарства финансија била је да се и Развојна банка Војводине прода „на парче”, односно да се актива и пасива пребаце у приватну банку, а да се из остатка направи Развојни фонд Војводине. Упркос најавама да ће то бити брзо урађено купац банке још није на видику.