У 563 патуљасте школе иде 1.036 ђака

Финансирање по ученику по принципу: колико ђака – толика плата, које би по закону требало да заживи школске 2014/15. године, неће моћи да се спроведе док се број ученика у одељењу не ограничи на 25, док се не формира мрежа школа у Србији, без новог правилника за утврђивање цена услуга и ако средња школа не постане део обавезног образовања. Ову процену јуче су јавности предочили представници Уније синдиката просветних радника и Синдиката образовања Србије.

– Основни проблем код увођења финансирања по ученику је што ми тај закон нисмо видели. Наслућујемо да је суштина да се систем образовања тиме децентрализује. Сада је централизован, односно све је на републичком буџету, а од тога 99 одсто иде на плате и један одсто на просветну инфраструктуру. Децентaрализацијом система идеја је да се око 30 или 40 одсто буџета издвоји за примарне државне школе – рецимо средње, а да остатак – на пример, основне школе финансира локална самоуправа. У 563 патуљасте школе у Србији иде 1.036 ђака. Питање је која ће општина од десет малих основних школа да направи једну. То је политичко питање – имају ли петљу да направе такав рез – објашњавао је Драган Матијевић, председник Уније синдиката, напомињући да је посао синдикалаца да заштите колеге и да у необразованој Србији образован човек не сме да буде вишак.

На то је наше питање гласило: „Шта у ствари хоћете? С једне стране притискате Министарство просвете да примора локалне самоуправе да подвуку црту и већ једном спроведу рационализацију о којој се прича годинама, а са друге стране нећете да се те школе затворе да наставници не би остали без посла?”

– Нама је приоритет да се направи стабилан образовни систем у коме ће се знати колико има деце, запослених и колико ђака дође на једног наставника, али не можемо ми да направимо тај систем. Политичке одлуке су ту важне и питање хоћемо ли ми већ једном да урадимо ту рационализацију и на који начин. Терамо министарство да ради посао који је одавно требало да уради – одговара Матијевић.

Да власт нареди локалним самоуправама да затворе стотине „патуљастих” школа, ви бисте их у томе подржали?

– Да. Предложили смо влади начине да се спроведе рационализација. Природно годишње одлази 1.500 до 2.000 просветних радника у пензију. Једним социјалним програмом који треба направити може да се растерети систем за 6.000 до 7.000 људи. Ако се број ученика у одељењу ограничи на 25, запослиће се око 10.000 радника и још толико кад средња школа постане обавезна. За четири године у Србији може да се направи систем у којем ће радити 90.000 просветних радника са просечним бројем ученика једнаким просеку у европској заједници – уверен је Матијевић.

Увођење финансирања по ученику требало би да се избрише из закона или да се пролонгира за бар десет година, сматра Бранислав Павловић, председник Синдиката образовања.

– Донекле би код нас такав систем могао да функционише у средњим школама, јер нису обавезне, у основним није могуће увести финансирање по глави ученика а да се то не осети по глави запослених – образложио је Павловић.

------------------------------------------- 

За 17 година „нестало” 215.000 деце

„Школске 1995/96. године у систему смо имали 1.114.000 ученика основне и средње школе, данас имамо око 900.000. Дакле, за 17 година изгубили смо 215.000 деце. Сликовито речено, то је град величине Ниша. Само ове године је 7.000 осмака мање него прошле, а то је као кад би Ивањица, Ковин, Милановац или други градови те величине остали без иједне школе”, навео је Драган Матијевић, председник Уније синдиката просветних радника.