Са ћирилицом у Европску унију

Преводом и објављивањем Евроречника (Eurovoc thesaurus) Србија је испунила велики услов за придруживање европској породици држава, каже за наш лист проф. др Благоје Бабић из Института за међународну политику и привреду, који је био уредник тог капиталног дела и шеф стручног тима за његову припрему и штампање.

Према његовим речима, Институт је 2003. обезбедио лиценцу за објављивање терминологије ЕУ на српском језику. Као плод вишегодишњег напорног рада тима наших стручњака недавно је изашла веома обимна књига ћириличног вишејезичног речника са око 6.650 појмова – термина ЕУ и она је на располагању нашој стручној и широј јавности.

Главна побуда Института за уобличавање целовитог програма превођења терминологије ЕУ на наш језик био је, каже др Бабић,  "државни разлог". То је оријентација наше земље да затражи пријем у ЕУ. На основу те одлуке проистиче и обавеза о превођењу терминологије ЕУ на српски језик.

Бабић подсећа да је свака држава кандидат за приступање ЕУ дужна да преведе на свој језик "правне тековине" ЕУ које су већ достигле  око 100.000 страна. Један од услова је, такође, уговор о придруживању и стабилизацији. Како нашој земљи предстоји његово потписивање, објављивањем речника Србија је већ испунила тај услов.

Значај превода и објављивања Еуровока, међутим, сматра др Бабић, није, нити се може исцрпсти пуким "државним разлогом". Издање је и од "националног значаја", јер оно није обичан превод. Објављивањем речника проширена је и лексика српског језика. Велики број термина ЕУ су нове речи, којих нема ни у стандардним речницима језика земаља ЕУ. У великом броју случајева, речима из стандардних речника даје се ново значење. Зато је стручњацима који су радили на преводу Еуровока пало у део да "поправе" појмове, тамо где нема готових домаћих, како не би пали у искушење да једноставно "посрбљују" стране речи.

С обзиром на велико интересовање да се Еуровок објави на нашем језику, Институт се определио за вишејезично издање у којем термин на српском прате исти појмови на пет језика. Држава ЕУ са којима је привредни, културни и правни саобраћај наших грађана, предузећа, банака и државних органа најфреквентнији – енглески, француски, немачки, италијански и шпански. На тај начин се постиже двострука сврха: на једној страни, терминологија ЕУ нашим домаћим корисницима постаје широко доступна, а тиме и приступ њеним законодавним и другим актима, а на другој, странцима је вишеструко олакшано да се користе нашим законодавним и другим  документима.

У речнику је, додаје др Бабић, дат и индекс појмова на српском језику с идентификационим бројевима у загради (ID). Позивањем тога броја на Интернет адреси Еуровока (). добија се листа превода на све језике на којима се тај речник налази на Интернету.

На крају, али зато ништа мање и важно, др Бабић истиче чињеницу да је у складу са Уставом Србије, по коме је ћирилица званично писмо, Еуровок и у штампаном и у електронском облику објављен – на ћирилици. То је истовремено у складу и с једним од основних начела ЕУ – неговање језичке и културне разноврсности. То начело је посебно утврђено чланом 22. Повеље ЕУ о основним људским правима.

– С домаћим писмом нисмо имали никакав проблем у Луксембургу, али јесмо у Београду. Кад је требало да сложимо превод по азбуци. Претходно је требало утврдити којим редом ће се слагати речи које остају у изворном латиничном писму, које се код нас остављају у оригиналу. Утврдили смо да код нас то питање није стандардизовано. Решење смо, ипак, нашли у Удружењу библиотекара Србије. Поступили смо онако како у овим случајевима они раде и нисмо погрешили", рекао је др Бабић, додајући да за превод и објављивање овог капиталног дела највећу захвалност дугује Европској агенцији за реконструкцију, без чије помоћи оно не би могло да буде представљено нашој јавности.