Дуел ученика професора Николића

Навијачи Олимпијакоса су касно увече 11. априла 1996. разбијали излоге и палили ватре улицама Атине. Њихов клуб те вечери није играо, али су имали много разлога за незадовољство. Била је то реакција на прву титулу европског кошаркашког првака њиховог градског ривала Панатинаикоса који је у финалу Евролиге, у француском "Берсију", савладао екипу шпанске Барселоне са 67:66. О Вранковићевој рампи – која је у последњем секунду зауставила шут Барселониног играча Монтера – дуго се водила полемика, Шпанци су се узалуд жалили и Фиби (тражили су да се призна кош сматрајући да је лопта била су силазној путањи), али је остало заувек уписано: Панатинаикос је постао први грчки клуб са европском круном, а тренер Божидар Маљковић је на свој конто уписао четврту "рецку".

На том финалном турниру на свој четврти трофеј је пуцао и Желимир Обрадовић са Реалом, али је у полуфиналу против Барселоне (66:76) прокоцкао вођство од 16 поена.

У петак, у атинској дворани ОАКА, двојица најславнијих ученика професора Александра Николића састаће се у полуфиналу Евролиге. Обрадовић је сада на клупи домаћег Панатинаикоса, као европски рекордер (пет титула), а Маљковић ће са шпанском Таукерамиком покушати да му помрси рачуне и да се у евентуалном финалу 6. маја (други пар ЦСКА – Уникаха) изједначи са њим по броју европских круна.

Атински медији су после драматичног финала 1996. назвали Маљковића "најбољим тренером на свету", али нема сумње да су последњих година променили мишљење. Обрадовић је већ девету сезону у Панатинаикосу, изједначивши рекорд Јаниса Јоанидиса по броју проведених узастопних година у једном клубу. За то време "зеленима" из Атине је на ону Маљковићеву европску титулу придодао још две.

За пола века Купа шампиона, који се последњих шест година игра под називом Улебова Евролига, први тренер чији је тим победио са мање од 60 поена у финалу био је Маљковић (Лимож – Бенетон 59:55, 1993.). Други је Обрадовић (Хувентуд – Олимпијакос 59:57, 1994.). У Шпанији су неки од најпознатијих новинара ту врсту кошарке називали "50:49". Двојици српских стручњака убрзо се са истим приступом игри придружио и Италијан Еторе Месина (Киндер – АЕК 58:44, 1998.) који сада са екипом ЦСКА покушава да одбрани трон. Ако му то пође за руком, изједначиће се са Александром Гомељским, Педром Ферандизом и Маљковићем (сва тројица по четири титуле).

Гледајући из тренерског угла, наилази један од најизазовнијих финалних турнира: Месина јури Маљковића који јури Обрадовића. Скариоло (Уникаха) се бори за свој првенац.

До увођења финалног турнира, 1988. у белгијском граду Гану (Партизан са својом најбољом генерацијом изгубио у полуфиналу од израелског Макабија), најславнија тренерска имена Купа шампиона били су пуковник Александар Гомељски, Педро Ферандиз и професор Александар Николић. Гомељски је са Армијским спортским клубом (АСК) из Риге (СССР) освојио прве три тутуле (1958-60) и после деценије још једну са московским ЦСКА (1971), затим је уследила ера Ферандиза с којим је Реал освојио половину својих титула (1965, 67, 68, 74) а конце им је помрсио Николићев Ињис из италијанског града Варезеа (1970, 71, 72). Од ове тројице великана само се по Николићу (1924 – 2000) ништа не зове у његовој земљи, мада је дат предлог да се "Београдска арена" назове по њему. У Москви је названа дворана по Гомељском (1928 – 2005) а његово име од ове године носи и признање намењено најбољем тренеру Евролиге, док се по Ферандизу зове Фондација европске куће славних у мадридском предграђу Алкобендасу.

Наредног викенда у Атини играће се 20. фајнал фор, а наши тренери су освојили 11 (Обрадовић 5, Маљковић 4, Ивковић и Пешић по 1). Ривалство између двојице најтрофејнијих родило се још док је један од њих био тренер (Маљковић у Југопластици) а други играч (Обрадовић у Партизану). Обојица су у преломним тренуцима својих тренерских каријера имали и по мало среће. Рецимо, кад Маљковића није хтела Звезда, професор Николић га је као неафирмисаног нудио Југопластици којој је дуго требало да преломи. Испало је да је то један од најбољих "спојева" у историји југословенске клупске кошарке. Обрадовића је, пак, у ватру гурнуо тадашњи директор Партизана Драган Кићановић, натеравши га да заврши играчку каријеру пре но што је планирао. Већ у првој сезони, захваљујући незаборавној Ђорђевићевој тројци у Истанбулу 1992, освојио је прву титулу првака Европе. И Маљковићу и Обрадовићу ментор је био профсор Николић.

У Атини ће се у полуфиналу (4. мај) срести по двојица српских тренера Обрадовић (Панатинаикос) – Маљковић (Таукерамика) и италијанских Месина (ЦСКА) – Скариоло (Уникаха). У финалу пре финала учествоваће и тројица наших играча: Игор Ракочевић (Таукерамика), Дејан Томашевић и Милош Вујанић (Панатинаикос).

--------------------------------------------------------------------------

Три Србина у тренерском врху

5 Обрадовић (92, 94, 95, 00, 01)

4 Гомељски (58, 59, 60, 71), Ферандиз (65, 67, 68), Маљковић (89, 90, 93, 96)

3 Николић (70, 72 73), Гершон (01, 04, 05), Месина (98, 01, 06)

Напомена: И Гершону и Месини се броји титула из 2001. када су се због поделе Фибе и Улеба играла паралелно два такмичења за првака Европе.

--------------------------------------------------------------------------

Менегин играч рекордер

7 Менегин (70, 72, 73, 75, 76, 87, 88)

5 Лујк (64, 65, 67, 68, 74), Осола (70, 72, 73, 75, 76)

4 Брабендер, К Родригез, Е. Родригез, Саинз, Севиљано, Заната

3 Сретеновић, Бодирога, Кукоч, Перасовић, Табак, Корбалан, Јасикевичијус. Е. Паркер, Шарп, Бисон, Алвертис...

Напомена: по три титуле има укупно 27 кошаркаша

--------------------------------------------------------------------------

Реал са осам титула

8 Реал, Мадрид (64, 65, 67, 68, 74, 78, 80, 95)

5 Макаби, Тел Авив (77, 81, 01, 04, 05), Варезе (70, 72, 73, 75, 76), ЦСКА (61, 63, 69, 71, 06)

3 Олимпија, Милано (66, 87, 88), АСК, Рига (58, 59, 60), Сплит (89, 90, 91), Панатинаикос (96, 00, 02)