Duel učenika profesora Nikolića

Navijači Olimpijakosa su kasno uveče 11. aprila 1996. razbijali izloge i palili vatre ulicama Atine. Njihov klub te večeri nije igrao, ali su imali mnogo razloga za nezadovoljstvo. Bila je to reakcija na prvu titulu evropskog košarkaškog prvaka njihovog gradskog rivala Panatinaikosa koji je u finalu Evrolige, u francuskom "Bersiju", savladao ekipu španske Barselone sa 67:66. O Vrankovićevoj rampi – koja je u poslednjem sekundu zaustavila šut Barseloninog igrača Montera – dugo se vodila polemika, Španci su se uzalud žalili i Fibi (tražili su da se prizna koš smatrajući da je lopta bila su silaznoj putanji), ali je ostalo zauvek upisano: Panatinaikos je postao prvi grčki klub sa evropskom krunom, a trener Božidar Maljković je na svoj konto upisao četvrtu "recku".

Na tom finalnom turniru na svoj četvrti trofej je pucao i Želimir Obradović sa Realom, ali je u polufinalu protiv Barselone (66:76) prokockao vođstvo od 16 poena.

U petak, u atinskoj dvorani OAKA, dvojica najslavnijih učenika profesora Aleksandra Nikolića sastaće se u polufinalu Evrolige. Obradović je sada na klupi domaćeg Panatinaikosa, kao evropski rekorder (pet titula), a Maljković će sa španskom Taukeramikom pokušati da mu pomrsi račune i da se u eventualnom finalu 6. maja (drugi par CSKA – Unikaha) izjednači sa njim po broju evropskih kruna.

Atinski mediji su posle dramatičnog finala 1996. nazvali Maljkovića "najboljim trenerom na svetu", ali nema sumnje da su poslednjih godina promenili mišljenje. Obradović je već devetu sezonu u Panatinaikosu, izjednačivši rekord Janisa Joanidisa po broju provedenih uzastopnih godina u jednom klubu. Za to vreme "zelenima" iz Atine je na onu Maljkovićevu evropsku titulu pridodao još dve.

Za pola veka Kupa šampiona, koji se poslednjih šest godina igra pod nazivom Ulebova Evroliga, prvi trener čiji je tim pobedio sa manje od 60 poena u finalu bio je Maljković (Limož – Beneton 59:55, 1993.). Drugi je Obradović (Huventud – Olimpijakos 59:57, 1994.). U Španiji su neki od najpoznatijih novinara tu vrstu košarke nazivali "50:49". Dvojici srpskih stručnjaka ubrzo se sa istim pristupom igri pridružio i Italijan Etore Mesina (Kinder – AEK 58:44, 1998.) koji sada sa ekipom CSKA pokušava da odbrani tron. Ako mu to pođe za rukom, izjednačiće se sa Aleksandrom Gomeljskim, Pedrom Ferandizom i Maljkovićem (sva trojica po četiri titule).

Gledajući iz trenerskog ugla, nailazi jedan od najizazovnijih finalnih turnira: Mesina juri Maljkovića koji juri Obradovića. Skariolo (Unikaha) se bori za svoj prvenac.

Do uvođenja finalnog turnira, 1988. u belgijskom gradu Ganu (Partizan sa svojom najboljom generacijom izgubio u polufinalu od izraelskog Makabija), najslavnija trenerska imena Kupa šampiona bili su pukovnik Aleksandar Gomeljski, Pedro Ferandiz i profesor Aleksandar Nikolić. Gomeljski je sa Armijskim sportskim klubom (ASK) iz Rige (SSSR) osvojio prve tri tutule (1958-60) i posle decenije još jednu sa moskovskim CSKA (1971), zatim je usledila era Ferandiza s kojim je Real osvojio polovinu svojih titula (1965, 67, 68, 74) a konce im je pomrsio Nikolićev Injis iz italijanskog grada Varezea (1970, 71, 72). Od ove trojice velikana samo se po Nikoliću (1924 – 2000) ništa ne zove u njegovoj zemlji, mada je dat predlog da se "Beogradska arena" nazove po njemu. U Moskvi je nazvana dvorana po Gomeljskom (1928 – 2005) a njegovo ime od ove godine nosi i priznanje namenjeno najboljem treneru Evrolige, dok se po Ferandizu zove Fondacija evropske kuće slavnih u madridskom predgrađu Alkobendasu.

Narednog vikenda u Atini igraće se 20. fajnal for, a naši treneri su osvojili 11 (Obradović 5, Maljković 4, Ivković i Pešić po 1). Rivalstvo između dvojice najtrofejnijih rodilo se još dok je jedan od njih bio trener (Maljković u Jugoplastici) a drugi igrač (Obradović u Partizanu). Obojica su u prelomnim trenucima svojih trenerskih karijera imali i po malo sreće. Recimo, kad Maljkovića nije htela Zvezda, profesor Nikolić ga je kao neafirmisanog nudio Jugoplastici kojoj je dugo trebalo da prelomi. Ispalo je da je to jedan od najboljih "spojeva" u istoriji jugoslovenske klupske košarke. Obradovića je, pak, u vatru gurnuo tadašnji direktor Partizana Dragan Kićanović, nateravši ga da završi igračku karijeru pre no što je planirao. Već u prvoj sezoni, zahvaljujući nezaboravnoj Đorđevićevoj trojci u Istanbulu 1992, osvojio je prvu titulu prvaka Evrope. I Maljkoviću i Obradoviću mentor je bio profsor Nikolić.

U Atini će se u polufinalu (4. maj) sresti po dvojica srpskih trenera Obradović (Panatinaikos) – Maljković (Taukeramika) i italijanskih Mesina (CSKA) – Skariolo (Unikaha). U finalu pre finala učestvovaće i trojica naših igrača: Igor Rakočević (Taukeramika), Dejan Tomašević i Miloš Vujanić (Panatinaikos).

--------------------------------------------------------------------------

Tri Srbina u trenerskom vrhu

5 Obradović (92, 94, 95, 00, 01)

4 Gomeljski (58, 59, 60, 71), Ferandiz (65, 67, 68), Maljković (89, 90, 93, 96)

3 Nikolić (70, 72 73), Geršon (01, 04, 05), Mesina (98, 01, 06)

Napomena: I Geršonu i Mesini se broji titula iz 2001. kada su se zbog podele Fibe i Uleba igrala paralelno dva takmičenja za prvaka Evrope.

--------------------------------------------------------------------------

Menegin igrač rekorder

7 Menegin (70, 72, 73, 75, 76, 87, 88)

5 Lujk (64, 65, 67, 68, 74), Osola (70, 72, 73, 75, 76)

4 Brabender, K Rodrigez, E. Rodrigez, Sainz, Seviljano, Zanata

3 Sretenović, Bodiroga, Kukoč, Perasović, Tabak, Korbalan, Jasikevičijus. E. Parker, Šarp, Bison, Alvertis...

Napomena: po tri titule ima ukupno 27 košarkaša

--------------------------------------------------------------------------

Real sa osam titula

8 Real, Madrid (64, 65, 67, 68, 74, 78, 80, 95)

5 Makabi, Tel Aviv (77, 81, 01, 04, 05), Vareze (70, 72, 73, 75, 76), CSKA (61, 63, 69, 71, 06)

3 Olimpija, Milano (66, 87, 88), ASK, Riga (58, 59, 60), Split (89, 90, 91), Panatinaikos (96, 00, 02)