Претешко бреме депресије

Иако је пролеће за већину нас најлепше и највеселије годишње доба, увид у психијатријски календар сведочи да "престанак грејне сезоне" најтеже пада особама које носе претешко бреме депресије. Меланхолија, без икакве сумње, напада душу човека свих 12 месеци у години, али се клиничка слика ове психичке бољке погоршава с доласком сунчаних зрака. Због тога се у текућем годишњем добу бележи и највећи број самоубистава.

Најновији подаци Светске здравствене организације показују да сваки десети човек има меланхоличан поглед на свет, а процене говоре да ће депресија до 2020. године постати водећи узрок смрти и онеспособљености у женској половини човечанства и други по реду узрок смртности у општој популацији – одмах после кардиоваскуларних болести. Статистике говоре да сваки двадесети становник планете има барем једну депресивну животну епизоду као и да жене три пута чешће пате од меланхоличног погледа на свет.

Психолози тврде да је депресија "очајнички крик за љубављу" и на подлози те дефиниције базирају своје објашњење због чега се меланхолични поглед на свет много чешће налази на здравственим картонима лепше половине човечанства.

"Женски пол се разликује од мушког, и то не само у анатомији тела, већ и у анатомији душе. А различитост највише долази до изражаја када су у питању болести емоција, које се дупло чешће јављају код жена него код мушкараца. Ако имамо на уму да је природа женама, због оних девет месеци материнства, дала другачији емотивни програм и учинила женске емоције богатијим, сложенијим и другачијим, онда не треба да чуди податак да су жене неупоредиво рањивије од мушкараца. Доказ да је емотивни живот жена сложенији налазимо и у хормонском циклусу дама који је драматично другачији него код мушкараца. Познато је да се хормонски статус лепшег пола мења сваких 15 дана, што има знатног утицаја на расположење жене и њен емотивни живот", објашњава Маја Антончић, клинички психолог.

За депресију, као и за већину психијатријских болести, везане су многобројне предрасуде, а једна од најраспрострањенијих јесте да ће депресија "проћи сама од себе, па лечење није ни потребно".

На уобичајен лаички савет "променом околине проћи ће и депресија" психолози одговарају: депресија је као кофер – путује заједно са својим власником и жестоко демантују популарно уверење да је она "заштитни знак" слабих и немоћних.

Доминацију депресије у здравственим картонима психијатријских пацијената она тумачи чињеницом да је депресија један од ретких друштвено прихватљивих феномена и једна од најчешће злоупотребљаваних психијатријских дијагноза, јер не "крњи" углед у друштву као што то чини дијагноза шизофреније, психозе, алкохолизма, а омогућава боловање. Иако резултати студије америчких психијатара, која је објављена у часопису "Архиви опште психијатрије", говоре да најмање четвртина пацијената код којих је установљена депресија – преживљава нормалан душевни бол, наша саговорница констатује да се дијагноза депресије поставља када туговање "пређе" шесту недељу трајања.

– Депресија је и друго име за осећај безвредности, кривице и сувишности, за доминацију мисли "мене нико не воли" и "ја никоме нисам потребан", за усамљеност и неспособност уживања у стварима које су нам некада причињавале задовољство, за безвољност и летаргију, али и ослабљену концентрацију, поремећај памћења, умор, исцрпљеност и мањак енергије. Ова психичка болест често иде "руку под руку" и са смањењем апетита, иако је за атипичне случајеве депресије карактеристичан велики пораст телесне тежине. Поремећај спавања такође је чест симптом депресије – готово 80 одсто болесника жали се на сметње приликом успављивања и на рано јутарње буђење. Међутим, треба имати на уму да је признање "ја сам депресиван" уједно и вапај за пажњом и признање да особа није у стању да се носи са захтевима околине. Такође не треба заборавити да јачи пол има социјалну дозволу да тугу утапа у алкохолу, а да су жене најчешће приморане да се са својом депресијом боре у самоћи – подсећа Маја Антончић.

Депресија се чешће јавља код особа које имају тзв. циклотомну структуру личности, што значи да су пре појаве болести имале периоде доброг расположења, обојене ведрим духом и великом енергијом за рад и дружење, који су изненада били смењени губитком животног елана и безразложном меланхолијом. А на питање – како помоћи депресивном пацијенту психолози у шали одговарају да савремени психотерапеут мора да поступа као војсковођа – да као артиљерију користи лекове, а да му пешадија буде одговарајућа терапија.