Јефтинији гас покреће централе

Руски „Гаспром” разматра могућност изградње гасних централа у Србији и спреман је да оснује заједничко предузеће како би руска и српска страна улагале у овај пројекат, изјавио је пре два дана, током посете нашој земљи, Алексеј Милер, председник Извршног одбора „Гаспрома”.

Милер је још рекао да ће са тим предузећима потписивати директни уговор за испоруке гаса по преференцијалним ценама, јер када буду учествовали у испорукама електричне енергије тржишту такав директан уговор са централом („Гаспромом”) и преференцијална цена омогућиће да имају робу по конкурентним ценама, рекао је он.

Ово, међутим, није први пут да Милер најављује градњу гасних централа у Србији. Идеја је стара колико и идеја о градњи магистралног гасовода Јужни ток, само што се од идеје није далеко одмакло. Својевремено је био расписан и јавни позив за градњу гасних електрана у Србији за које су заинтересовани ЕПС, НИС и „Србијагас”, али су преговори почетком прошле године застали због финансијског дела понуде, односно високе цене гаса из Русије, која није исплатива за Србију.

Колико је, дакле, реално да Србија добије четири гасне електране, тим пре што је „копање рупа” за Јужни ток, како каже Душан Бајатовић, генерални директор „Србијагаса”, померено за крај ове или чак почетак наредне године.

Војислав Вулетић, председник Удружења за гас Србије, каже, да би градња могла да почне одмах, ако би гас био џабе. Али није.

– То би за Србију имало велики значај, јер би се превазишао не само проблем недостајућих мегавата у нашој земљи, него би био могућ и извоз струје, не само у региону Балкана већ и шире, у зависности од тога коме недостаје електрична енергија, каже Вулетић.

– У протекле три деценије није изграђена ниједна електрана. Последњи нови агрегат у ЕПС-у пуштен је у рад пре више од двадесет пет година, док је од престанка изградње термоелектране „Колубара Б” прошло и више од 20 година, објашњава Вулетић.

Цео посао градње гасних електрана ће, наглашава, имати смисла, уколико се постигне договор о цени гаса из ког би се производила струја. Он јуче није могао да каже која би то цена гаса могла да буде, јер је једна цена уколико се гради централа од 100, а друга од 1.000 мегавата, али подсећа на преференцијале које је Милер најавио.

– Испорука гаса по преференцијалним ценама наговештава да се не би руководили тржишним ценама плавог горива, већ неким другим параметрима и у том случају би се Србији исплатило да производи струју из гаса, објашњава Вулетић.

Градња гасне електране је три пута јефтинија од класичне на угаљ, каже Вулетић и додаје да је степен искоришћености угља у производњи струје око 25, док је у парно-гасним та искоришћеност чак 75 одсто. Тада је производња струје из гаса рентабилна, а управо је то навело Немачку да гради Северни ток и производи струју из гаса.

Осим тога, уколико „Србијагас” има рачуницу да испоручује гас по нижим ценама „Азотари”, МСК, и другим фирмама сигурно да има интерес и да га јефтиније испоручује и гасним централама, каже он.      

У плану је иначе изградња гасних електрана које би требало да производе по 450 мегавата електричне енергије. Упућени кажу да бипосао био исплатив под условом да се изграде гасне електране са савременим, ефикасним блоковима и да природни гас кошта од 330 до 350 долара за 1.000 кубних метара.

Позивајући се на студију ЕПС-а, градња електрана когенеративног типа (производња струје и топлотне енергије) била би могућа у Београду, Новом Саду, Зрењанину, Крагујевцу, Нишу, Суботици и Сремској Митровици, каже Вулетић.

Било како било градња гасних електрана имаће смисла када се буде успоставио паритет цена енергената и када струја за домаћинства не буде јефтинија од грејања на гас, закључује наш саговорник. Не треба, међутим, заборавити чињеницу да Србија од укупне потрошње 25 одсто гаса црпи из сопствених извора.