Четвртак, 25.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Србија дугује путарима 2,4 милијарде динара

Србија дугује путарима 2,4 милијарде динара
Без пара нема безбедних друмова (Фото Д. Јевремовић)

Држава дугује 2,4 милијарде динара путарима за одржавање путева. Соња Вукановић, председница Самосталног синдиката путара Србије, упозорава да би многе путарске фирме могле да оду у стечај и да између 10.000 и 15.000 радника остане без посла.

Путреви Србије новац дугују путарима зато што им, како кажу у овом предузећу, нису исплаћене субвенције. И то 500 милиона динара за децембар прошле године, 376 за март и 360 милиона динара за зимско одржавање општинских путева.

У Министарству финансија су одговорили да су средства за одржавање путева одређена у буџету за 2013. годину и да се обратимо Министарству саобраћаја, али нису рекли зашто нису легле паре од субвенција на рачун „Путева Србије”.

Миодраг Поледица, државни секретар у Министарству саобраћаја каже да једино Влада Србије може да донесе одлуку како ће овај дуг бити измирен. Чињеница је додаје он, да Путеви Србије не могу да плате радове путарима јер им је буџет смањен.

– Из године у годину „Путеви Србије” имају све мањи буџет. Пре три године био је 22, а ове само 9,5 милијарди динара. Осим тога укинут им је део новца од акциза на бензин – објашњава Поледица.

Процењује се да је за редовно, зимско и периодично одржавање путева потребно око 42 милијарде динара.

Једно од решења је враћање дела прихода од акциза у буџет „Путева Србије” и повећање путарина. „Путеви Србије” су у неколико наврата тражили повећање путарина за око 20 одсто, али је такав захтев одбијен.

Садашњи дуг ће вероватно бити измирен тако што ће Министарство финансија пребацити паре на рачун „Путева Србије” док се не пронађе неко трајније решење. Будућа измирења обавеза ће, према закону о роковима плаћања, бити контролисана, а свако прекорачење кажњиво.

Шта ће бити са старим дуговима према грађевинском сектору који се мере десетинама милијарди динара?

Министарство финансија је за почетак направило план да држава преузме неизмирене обавезе градова и општина за изведене путарске и грађевинске радове на капиталним инвестицијама до октобра 2012. године. Оно је позвало локалне самоуправе да се до краја априла укључе у овај програм. Предузећа ће своја потраживања од локалних власти наплатити преко државних хартија од вредности емитованих на име тих предузећа.

Уместо приватном сектору, општине и градови ће новац дуговати  држави. И враћаће га у месечним ратама, тако што ће Република локалу умањити припадајући део пореза на зараде, пореза на добит предузећа, али и редовни трансфер из републичког буџета.

Република се уговором обавезује да приватној фирми у року од десет дана емитује хартију од вредности са роком доспећа од три године. У тај рок је укључен и почек од годину дана, а сам дуг ће се плаћати у 24 месечне рате са каматом од два одсто. Износ ће бити усклађен са инфлацијом.

Према проценама Уније послодаваца Србије локалне самоуправе, укључујући и јавна предузећа чији су оснивачи, за изведене радове од 2010. до средине 2012. дугују грађевинској оперативи око 63 милијарде динара. Томе треба додати и више десетина милијарди динара из претходних година, наглашава Драгољуб Рајић, из Уније послодаваца.

Неизмирене обавезе које локалне самоуправе и Војводина имају по основу финансирања капиталних инвестиционих издатака, довеле су многа грађевинска и путарска предузећа у стање неликвидности, а у многим случајевима и до блокирања рачуна тих предузећа.

Приватне компаније су практично саме финансирале општинске пројекте. Подизале су кредите и улагале у изградњу инфраструктуре, спортских, образовних, здравствених и објеката културе. Иако нису наплатиле изведене радове, држава им је обрачунавала и наплаћивала порез на додату вредност. Оваква ситуација је многе фирме довела до стечаја. У целом ланцу, од извођача до добављача, штету трпи више од хиљаду предузећа из услужне делатности и грађевинске индустрије.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.