Антисемитизам с друштвене маргине

У строгом центру Београда, у Кнез Михаиловој улици, излепљени су плакати на којима се види бомбардер из Другог светског рата с Давидовом звездом и слике срушене зграде Генералштаба и моста на Дунаву у Новом Саду, уз поруку: „14 година од НАТО бомбардовања, њихов терор и даље траје”.

Плакати су брзо уклоњени, осуде овог чина су стигле са свих страна, али је остао горак укус још једног непримереног чина који каља углед Србије.

Иронија поруке антисемитских плаката да су Јевреји криви за бомбардовање Срба 1999. јесте и то што је један од симбола отпора Београда и Србије против бомбардовања Југославије 1999. Аврам Израел – Јеврејин.

– Зато та порука антисемита потире саму себе. Као тадашњи начелник београдског Центра за обавештавање имам много доказа, управо ових дана, да Београд није заборавио где је ко био и ко је шта радио током бомбардовања. У Центру су била још тројица Јевреја поред мене и сви су се одазвали позиву. Можда би било боље да се тај ултрадесни део Србије позабави већ познатим одзивом на мобилизацију током бомбардовања НАТО-а – каже Израел.

Он сматра да је овде реч о пригушеном антисемитизму, који се, срећом, своди на друштвене маргине.

– Мислим да у Србији не постоји плодно тле за антисемитизам. У последњем попису, Јевреја има на нивоу статистичке грешке, па не верујем да и ово мало што нас има некоме смета. А можда нас је и тако мало због тих који исписују графите и поруке? До 1941. У Београду је живело 10.000 Јевреја – подсећа Израел.

Председник Савеза јеврејских општина Србије др Рубен Фукс није желео да коментарише појаву антисемитских плаката јер каже да ће Савез о томе издати саопштење у среду.

– Мислим да је то што се десило сувише озбиљно да би се укратко коментарисало, а тренутно је велики јеврејски празник Песах. У последње време догодило се неколико забрињавајућих ствари, а у медијима је представљена анкета у којој се показује изражени антисемитизам међу младима – каже за наш лист Рубен Фукс.

Почасни председник Савеза јеврејских општина Србије Александар Нећак упозорава да извршиоци, они који су лепили плакате, нису битни.

– Они су алат у нечијим рукама. То није дошло из њиховог идеолошког убеђења, овде је поново реч о старом стереотипу. Плакат по својој иконографији веома личи на плакат антимасонске изложбе уочи Другог светског рата. То је сигурна, уходана матрица. На плакату осуђују Јевреје за бомбардовање Србије, а ниједан Јеврејин није седео ни у једном од авиона који су нас бомбардовали. Нико од њих нема храбрости да нападне лидере 19 земаља који су нас бомбардовали, а сви Јевреји, колико нас има, седели смо за време бомбардовања у Београду. Главни рабин Србије Исак Асиел рат 1999. провео је у униформи Војске Југославије – подсећа Нећак, наглашавајући да, ипак, држава и друштво на овакве ствари не реагују.

Према његовим речима, семитизам и антисемитизам су велика друштвена опасност.

– Ако ово друштво и држава не желе да нам се понове ужаси из претходих ратова, морали бисмо реаговати на сваки облик мржње. Овај антисемитски испад темпиран је у време највећег јеврејског празника Песаха. Плакати су штампани, што изискује финансијску потпору. Лепљени су у централној градској улици, што указује на добру организацију и јаку логистику. Сада је на полицији и другим службама да открију извршиоце, али мислим да све нас треба више да интересује налогодавац – каже Нећак.

Он је уверен да је група која је организовала лепљење антисемитских плаката – против уласка Србије у Европу.

– Они управо сада, пред важне преговоре о Косову, подмећу кукавичја јаја – напомиње Нећак.

Овај догађај с преговорима о Косову, чији епилог треба да уследи 2. априла, повезује и психолог Жарко Требјешанин. Незадовољство у целом друштву због кризе и сиромаштва је огромно, а резултат преговора око Косова је крајње неизвестан, па све то утиче на повећање фрустрације али и појаву агресије која се усмерава ка рањивијим групацијама у друштву.

– Антисемитизам се чешће појављује ако је друштво у вечној кризи. Тада расту бес и фрустрација и тражи се жртва, без обзира на то што она нема везе с правим поводом настанка оваквих осећања. Јевреји су погодна мета, вечито су прогањани и у овом случају постају жртва померене агресије – објашњава Требјешанин.

Није случајно да су на мети баш Јевреји, каже наш саговорник, јер су они били жртве и у Другом светском рату, када их је побијено шест милиона, али и током историје.

– Они који уопште не познају јеврејски народ изражавају мржњу према њему. Сећам се случајева да су у појединим градићима писани графити „Смрт Јеврејима, избацимо Јевреје”, а да у њима није живео ниједан Јеврејин. То је крајње бесмислено, али антисемитизам јесте патолошка, потпуно ирационална мржња и томе се мора стати на пут – истиче Требјешанин.

Најновија промена кривичног законодавства прописује да је побуда попут националне, верске, расне етичке или полно опредељене мржње – отежавајућа околност при изрицању казне починиоцу, наводи Милан Шкулић, професор кривично-процесног права и међународног кривичног права на Правном факултету у Београду. Он додаје да је слична одредба постојала и раније, али је законодавац овом променом желео да је нагласи.

– Плакати са садржином мржње према националној, верској, расној, етичкој групи потенцијално су посебно кривично дело изазивања националне расне или верске мржње које је деценијама прописно у кривичном законику. Али такво кривично дело мора бити директно усмерено на припаднике одређене популације, а у конкретном случају то је ствар процене јавног тужиоца и суда. Мора да се сагледа цео контекст случаја, од тога шта је тачно писало на плакату до тога да ли је такав садржај суштински подобан да с једне стране код припадника других националних, етичких или сличних група изазове одређено негативно осећање, пре свега мржњу према популацији која се негативно представља, и с друге стране да ли и та популација може услед тога да реално стекне осећај угрожености – објашњава Шкулић.

Он додаје да су, независно од кривично-правног аспекта, поменути плакати ружна и изузетно негативна појава, посебно када се сагледа искуство Срба и Јевреја јер су оба народа у Другом светском рату били жртве геноцида од стране нациста и усташа.

У Републичком јавном тужилаштву јуче нису могли да нам дају информације о случају лепљења антисемитских плаката по Београду, уз објашњење да ће детаље о томе вероватно имати у понедељак.