Мартовски лед

Снег на дан пролећа, серија „Лед” на телевизији, хладни ветрови из Брисела... Чак је и врели Кипар заледио рачуне. Можда и оне наше, за којима трагамо годинама : Hic Cyprus, hic Saldo! Добро би дошло чак и глобално отопљавање. Нарочито на релацији Београд–Приштина, чија композиција већ деценијама стоји на слепом колосеку. И то са влаком у снијегу.

Температуру још само одржава борба против корупције и криминала. И то је добро. Само, требало би да страда и неко близак владајућој коалицији. Да не буде да су сви они поштени. Па, ако су толике поштењачине, шта траже у политици? Поготово овој, српској. Испада да је прошла влада селективно крала, дакле, само демократе, док су њихови партнери, који су и сада у власти, то немо посматрали и крстили се од чуда. Крстили се и да им бог помогне да буду и у новој влади. А бог је, видели смо, добар као лебац.

У марту је свет коначно добио папу који не мрзи Русе. Напротив, сваки православни Божић је дочекивао у руској цркви у Буенос Ајресу. Папу Франциска кога Срби зову Фрања, па чак и Фрањо. Да ли је мост Голден гејт у граду Свети Фрањо!? Чудо и Јована Павла Другог нисмо звали Иван Павао. Но, име није важно, важна су дела божја. Да ли је коначно разбијен вековни лед између две цркве? И Англиканска црква је показала извесно отопљење кад је у питању православље. Нови кентерберијски надбискуп Џастин Велби је том приликом поменуо три земље Грчку, Кипар и – Србију. Земље које нису баш у милости ЕУ, што због финансија, што због Косова. То неће забринути нимало Албанце са Косова, јер су и њихов папа и њихов надбискуп у Белој кући.

Што се тиче наших назови фудбалера, у обе утакмице, и против Хрватске и против Шкотске, беспрекорно су отпевали химну. Па, шта још хоћете од њих? Фудбал? Е, ту игру су у стању да изведу само двојица: Ђуричић и Настасић. Остали су само чланови хора српских дечака. Ред је да се помену и фантастични шкотски навијачи, који су килтовима и полуголи чистили снег са „Карађорђа”. Били су весели, мало нацврцани и добронамерни. Браво Шкоти, уа наши скотови, који су грудвама снега гађали све редом.

Премијер нам је, као Черчил, обећао крв, зној и сузе. Засад имамо само зној и смрад из „Фарме” и „Великог брата”. Можда зато да се и политичари навикавају, јер им изгледа опет предстоје штале у предизборној кампањи.