Лоби оружара јачи од трагедије

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Када је 14. децембра прошле године у основној школи у Њутауну, држава Конектикат, један поремећени двадесетогодишњак убио 20 ђака првака у њиховим учионицама и седморо одраслих, у Америци је створен покрет за оштрију контролу промета личног наоружања. Оно што је међутим тада изгледало као национални консензус, за минула три и по месеца је сасвим нестало, па ће САД и даље остати држава са до зуба наоружаним народом.

Другим речима, надјачали су „фундаменталисти Другог амандмана”, заговорници апсолутне слободе куповине, поседовања, ношења, па донекле и употребе пиштоља и пушака свих врста, укључујући и оне јуришне намењене професионалним војницима са шаржерима великог капацитета. Све то остаје у слободној продаји, са веома лабавом или никаквом контролом, зависно од локалних прописа.

Нису помогли ни апели председника Обаме који је само пре недељу дана тражио да се не забораве невине жртве Њутауна, а за данас је најављен његов нови говор о овој теми. Иницијативе у Конгресу да се усвоје неки федерални закони о проверама купаца оружја, или забрани промета шаржера великог капацитета, такође су замрле.

Кампања коју је повео градоначелник Њујорка Мајкл Блумберг, политичар који је за строжи режим у овој области, за коју је издвојио 13 милиона долара сопствених пара, такође не даје резултат. Њен циљ је убеђивање групе сенатора који, у страху да ако се приклоне онима који су за већу контролу промета оружја неће бити реизабрани, одбијају да подрже поменуте законе.

Представнички дом на дневни ред не ставља законе који би кријумчарење оружја учинили федералним преступом, увели доследнију регистрацију и проверу подобности купаца и забранили промет јуришног оружја – с образложењем да чека да прво прођу у Сенату.

У Сенату је НРА успела да својом кампањом многе сенаторе, и демократе и републиканце, убеди да ће изгубити подршку у својим изборним јединицама ако ове законе подрже.

Обама још не признаје пораз у овој иницијативи, али политичке реалности му не дају готово никакве изгледе да нешто помери, што практично значи да је НРА – „Нешенел рајфл асосијешн” – моћни лоби наоружавања однео још једну победу.

Објашњење за одсуство свеамеричког консензуса да се уведе нешто што се у другим западним демократијама сматра сасвим нормалним, јесу историја и култура Америке, али и неке чињенице друге врсте.

Попут оне да су жртве ватреног оружја овде највише Афроамериканци који су само 12 одсто свих Американаца. Према статистици коју је 24. марта објавио „Вашингтон пост”, стопа убистава у којима су жртве црнци је 151 на милион становника, а само 15 кад је реч о белцима.

Због тога је за оштрију контролу продаје оружја 78 одсто Афроамериканаца и само 48 одсто белаца.

Према подацима групе „Градоначелници против илегалног оружја” коју је основао управо Мајкл Блумберг, 98 одсто Американаца живи на 15 километара од најближе продавнице личног наоружања. Федералне дозволе за продају ове робе има 58.344 радње, што је око четири пута више него што у Америци има популарних „Мекдоналдс” ресторана брзе хране.

Лакше је дакле купити пиштољ него „биг-мек”.

Извесно охрабрење донела је најновија вест да ће парламент Конектиката, под утицајем трагедије у Њутауну, донети досад најстрожи закон о промету оружја у земљи, који предвиђа забрану продаје шаржера са више од 10 метака, регистрацију оних који су већ купљени, уводи универзалну проверу купаца и на листу забрањених ставља више од 100 врста оружја.

Али да то неће бити пример који ће да следе и други, потврдио је пропис који је управо усвојио савет мале вароши Нелсон, око 80 километара од Атланте у држави Џорџији, по којем свако домаћинство мора да има бар по један пиштољ или пушку, у циљу „заштите, безбедности и опште добробити града и његових становника”.