„Најбеограђанин” др Милена Јауковић

За допринос у прикупљању донација за Ургентни центар Клиничког центра Србије, др Милена Јауковић, помоћница директора ове установе, добитник је награде „Најбеограђанин”, коју додељује „Студио Б”. Њеним залагањем и пожртвованим радом Ургентни центар је у последњих шест и по година добио донације од готово четири милиона евра, па су у овој кући замењени прозори и врата, купљен је намештај, телевизори, клима-уређаји, постељинa, душеци, окречени су зидови топлим бојама, а обновљени су и подови.

И поред великог ангажовања у прикупљању донација и акцији „Оплемењивање простора и подизање достојанства болесника”, ова докторка не запоставља ни пацијенте који у великом броју инсистирају да поразговарају са њом и да им она погледа резултате анализа.Свакодневно јој стижу и молбе запослених са жељом да им помогне да се уреди нека соба или ходник.

– Нисам сањала да ће ме ова награда толико дирнути. Изненадила сам се што сам добила признање, јер живимо у земљи где је актуелно лобирање за добијање признања. Схватила сам да је ово признање заправо препознавање значаја Ургентног центра и мог залагањa за боље услове у болници, која је огледало града. Успела сам да набавим бројне донације, али и да одвојим одељења сензорским вратима која раније нису постојала. Стварно није у реду да таква врата имају банке или тржни центри, а да нема једна оваква болница. Мој концепт је да свако одељење има своја обележја и боје – објаснила је др Јауковић.

Њена лекарска соба ни налик није осталим болничким просторијама. Оплемењена је цвећем, шаренилом ситница, мноштвом дечјих слика и захвалница које је добијала за свој рад. Ту се боље осећају и пацијенти, каже она, посебно када им пусти лагану музику.

– Цвеће добијам од особља болнице из захвалности што им помажем. Све ситне предмете и украсе који стоје на мом столу или у ормару доносила сам са путовања или сам их добијала од колега. Људи примећују да имам разних фигура Деда-Мразова. Ја не желим да имам радост на један или два дана, већ да су те лепе стварчице ту целе године. Пацијент се овде барем мало релаксира и скреће пажњу са болести. Можда је све то чудно за здравствену установу, али треба знати да овде људе доведу изненада, из пуне снаге доживе инфаркт, па им треба мало улепшати боравак, јер се радост налази у основи наде. Набавила сам слике и фотографије које асоцирају на небо или сунце, јер то буди жељу за животом – објаснила је др Јауковић.

Радни дан др Јауковић почиње у 7.45 и траје до касних вечерњих сати. Мобилни телефон никада не гаси, јер посла увек има на претек. Није јој тешко да проверава сваку донацију, дочекује мајсторе и возаче, надгледа радове.

– Нема чаробног штапића. Никада се није догодило да ме је нека фирма звала да понуди донацију. То увек креће од мене. Иако је сада већа криза, донација има много више. Раније нисам знала за разна места у Србији, а сада сам упознала много вредних и хуманих људи. Рецимо, један тапетар из Чачка кад год долази у Београд дође до нас, однесе похабани намештај да га среди и затим га врати. Наш је принцип да не узимамо новац, већ искључиво да нам се помаже у стварима. Неко промени прозоре, неко окречи собу, неко нам направи плакаре по мери – објаснила је др Јауковић.

У Ургентном центру дневно се прими 60 пацијената и обави од 800 до 1.000 прегледа.

 ------------------------------------------------------------------

Боравак у болници је нужда

Запослени у Ургентном центру захвални су др Милени Јауковић што им је унапредила услове рада. Каже да је посебно тежак рад сестара којима је од донација направила просторије за одмор, за које неки сматрају да су боље од оних код куће. Помогла је и женама које перу посуђе набавком машина за судове.

– Боравак у болници је нужда, ту пацијент треба да остане неко време, да се лечи и излечи, а присутни су стрес и стрепња. На нама је да им уливамо наду и да се залажемо за то да му помогнемо. Никада нисам ниједног пацијента одбила, без обзира на то да ли је позвао телефоном или је случајно због болести завршио у болници. Сваки пут нађем време да сваког саслушам и урадим све што могу да помогнем – нагласила је добитница признања „Најбеограђанин”.