Скандал тресе Оландову власт

Признање донедавног француског министра за државни буџет Жерома Козака да је на тајним иностраним рачунима годинама крио 600.000 евра протеклих дана најјаче је уздрмало француску политичку сцену откако је председник Француске социјалиста Франсоа Оланд. Иако се Козак, који је до пре месец дана био кључни човек у Оландовој власти, извинио председнику и замолио га за опроштај, Оланд је само изјавио да је „неопростива морална грешка” то што је његов бивши министар лагао, негирајући да има тајни рачун у једној страној банци.

Иако је у свом блогу Козак (60) написао да је предузео кораке да врати 600.000 евра, колико сада има на рачуну старом 20 година у једној швајцарској банци, тужилаштво је покренуло поступак против њега због „прања новца”. Ако буде осуђен, могао би бити кажњен са пет година затвора и новчаном казном од 375.000 евра.

Скандал је избио још у децембру прошле године када је интернет-магазин који се бави истраживачким новинарством „Медијапарт” објавио да Козак већ 20 година има тајни рачун у швајцарској банци УБС, те да је путовао у Женеву како би затворио тај рачун а новац пребацио на други рачун у Сингапуру, непосредно пре него што је 2010. био постављен на чело парламентарног одбора за финансије. „Медијапарт” је ову тврдњу поткрепио снимком разговора Козака о тајном рачуну од пре више од десет година у којем он истиче да се „плаши да УБС није нужно најтајновитија банка”.

Међутим, после објављивања ових података „Медијапарта”, овај портал је дошао на удар критика власти, док их је Козак тужио за клевету а у француском парламенту је одржао жесток говор у којем је инсистирао да нема рачун у страној банци. Његов говор је наишао на одобравање и подршку социјалистичких посланика али и премијера Жан-Марка Ероа, који је сада, међутим, у разговору за француску ТВ-2 признао да је подршком Козаку „дубоко повредио француски народ”.

Упркос свему, француски тужиоци су у марту почели судску истрагу „прања новца” стеченог кроз пореске преваре и усредсредили је на Козака, који је потом дао оставку и био први министар који излази из десетомесечне социјалистичке владе.

Овај некадашњи кардиолог а потом врло добро плаћени пластични хирург, који је потом прешао у политику, био је не само жесток критичар коришћења рачуна у иностранству, већ је представљао Оландову ударну песницу у борби против Француза који покушавајући да избегну опорезивање својих прихода знатне суме новца држе у пореским рајевима. Захваљујући својој оштрој реторици, јавност га је видела и као борца против мултинационалних предузећа која избегавају порез. Због свега тога, лако је придобио поверење Оланда који у борби да учврсти лабаву економију Француске покушава да истраје у својој политици раста а не штедње тако што би се повећали приходи од убирања пореза.

Да је скандал у вези са неким другим министром, то би представљало донекле мањи политички удар на Оланда, којем је иначе популарност у јавности на низбрдици. Наиме, Оланд је у председничкој кампањи прошле године инсистирао управо на увођењу више етике у рад Владе Француске, успевши да победи Николу Саркозија, из чије владе је због скандала такође отишао министар за државни буџет Ерик Верт.

Упркос томе што је поводом скандала јавним обраћањем нацији покушао да заустави пад своје популарности, истраживања јавног мњења после његовог говора о Козаку показала су да две трећине Француза „није прогутало” његову причу. Штавише, париски сатирични недељник „Оковани патак” износи тврдњу својих извора у полицији да је Оланд о сумњама против Козака био обавештен пре децембра када је „Медијапарт” објавио причу.

У ситуацији у којој је стопа незапослености у Француској постала двоцифрена а раст буџетског дефицита се једва зауздава, ова афера је поприлично протресла Оландову власт.

Едви Пленел, директор „Медијапарта”, каже да ово представља „демократски земљотрес”, као и да је тешко измерити колику политичку моћ, економске, финансијске и личне добити држи ова олигархија, при чему мисли да је изнад закона.

„Сада схватају да закон важи и за њих”, каже он и додаје да је било потребно четири месеца истрајности једног малог независног медија у сукобу са зидом одбијања и лажи, што није нормално.”