Митић све ближи бомби НАТО-а

Сурдулица – Трифун Митић (75), из села Биновца код Сурдулице, ископао је још један део авионске бомбе која је пала у његово двориште 29. маја 1999, током НАТО бомбардовања. Истог дана полиција је оградила Митићево "градилиште" и, не први пут, забранила му даље "радове". Он истиче да стрпљења има, али га нема унедоглед.

После текста у нашем листу, Митић је доспео на насловне стране и у ударне вести медија. Истиче, међутим, за "Политику" да се до сада нико није озбиљније заинтересовао да му помогне. Како каже, не само њему, већ и мештанима Биновца и суседних села.

Митић, наиме, већ осам година покушава да приволи надлежне да уклоне бомбу због које му је, понавља, супруга преминула од страха и због које му деца и унуци више не долазе. Однедавно, код њега је унука Анита, којој такође није свеједно.

– није пријатно живети с бомбом у дворишту. Не знамо тачно ни колика је, а можда је зашла и под темеље куће – прича нам Анита.

Комшије код Трифуна сврате само кад морају, а најближе су му Роми. Један од ретких који понекад и наврати код Митића јесте комшија Бојан Салимовић.

– Молим га да не копа, а ја не смем да му помогнем јер се плашим. Ма, сви се у селу плашимо. Требало би да се то уклони. Трифун се обраћао надлежнима, али до сада нису реаговали. Стрепимо, јер је бомба овде, у густо насељеном насељу... Има сви да одлетимо у ваздух – готово у даху казује нам Салимовић.

И комшиница Демитранка Селимовић прича да се људи у селу плаше што Трифун копа, а не знају како да помогну и коме да се обрате да се бомба уклони:

– Треба неки да се за ово заинтересује из влас’, овде има много људи, ако пукне и ови у Калабовце ће надрљати. Доста су нам бомбе. Ни криви, ни дужни има да страдамо.

У селу има стотинак српских и стотинак ромских кућа, а село има око 1.500 становника. Но, бомба представља опасност и за суседна села, најпре поменуте Калабовце, које је готово спојено са Биновцем. Бомба није само Митићев проблем, али изгледа да је само њему пало на плећа да је бар пронађе, ако не и да је уклони. неки су га убеђивали да бомбе, заправо, и нема.

Митић каже да не зна ни сам колико кубика земље је извезао поред реке. Сада је ближе бомби, која је тек неколико метара од његове куће. И кућа је оштећена. Нико му није понудио помоћ, нити је тражио. Кућу је сам поправио, али бомбу ипак не може сам да уклони. Каже, не би ни ископавао бомбу да је пала на неку њиву, али овако нема мира јер је осуђен на самоћу и одвојен од својих.

Полиција је од 2006. неколико пута интервенисала, упозоравајући Митића да не копа због опасности по људе и имовину. И прекјуче је стигла полиција, након обавештења које им је Митић проследио да је ископао ново парче бомбе.

На лице места стигла је и Данијела Трајковић, општински јавни тужилац из Сурдулице. Полиција је Митићу наложила да не копа, да се стрпи још мало, он се сложио да послове обустави на месец дана, али ако се и даље ништа не предузме – наставиће са копањем.

– ево, стигао сам до ње. Разуман сам човек, знам да је опасно, али није ни мени лако. Кажу да будем стрпљив. Па, био сам осам година, и докле више! Копам полако, идем по њеном трагу, тамо где је бомба прошла, земља је растреситија. Ево, сада се већ и види, па нека неко дође и нека је уклони. Кажу скупо је уклањање. Па скуп је и наш живот, ја сам свој прежалио. Ово није живот – кад сам по цео дан овде као робијаш, и горе, ја сам овако осуђен на доживотну робију. Бомба је опасност за све овде у селу, а само је мене снашло да је вадим – прича огорчени Митић.

Како је за "Политику" рекла тужилац Данијела Трајковић, на њихову интервенцију код Управе за одбрану и Центра за разминирање, најављено је да ће "ових дана доћи стручна екипа која ће утврдити о ком типу бомбе је реч како би се предузели даљи кораци".

Митић већ слави дан када је бомба пала, јер су му 29. маја 1999. године остали живи у кући унук и снаха, а када бомбу однесу славиће и цело село. надају се да се тај дан неће дуго чекати. Да не би било прекасно...