Да ли и председника треба поново бирати

Ако би били расписани превремени парламентарни и локални избори, да ли би требало расписати и председничке изборе или не? Ово питање постављено је после изјаве премијера Ивице Дачића да у случају ванредних парламентарних избора треба расписати и председничке.

Дачић је рекао да не види зашто би се ишло на ванредне републичке изборе без обзира на то да ли ће се постићи договор у Бриселу. „Нарочито не видим зашто би се ишло на парламентарне изборе, а не и на председничке”, рекао је Дачић.

Причу је подстакао Томислав Николић, рекавши да у случају неуспеха преговора треба ићи на изборе. „Ако донесем одлуку која није у интересу грађана и они не буду задовољни, више нећу бити председник”, рекао је он.

У СНС-у се не размишља о изборима. Они кажу да је Николић изабран демократском вољом народа на мандат од пет година и да не постоји ниједан разлог за нове изборе. У опозиционом ДС-у очекују и парламентарне и председничке изборе до краја године, и то због односа у владајућој коалицији која о њима највише говори, објашњавају демократе.

Владимир Гоати, директор организације Транспарентност Србија, каже да је забуна да треба одржавати истовремено парламентарне и председничке изборе створена инерцијом из претходног Устава, када смо имали полупредседнички систем.

„Слободан Милошевић је био мирођија у свакој чорби, као и Борис Тадић, који је задржао место шефа странке па је могао да ведри и облачи. Милошевић је 1992. године напустио место председника СПС-а и дао га Борисаву Јовићу, али се већ идуће године вратио. Он је, као председник републике, имао и извршна овлашћења, јер смо тада имали полупредседнички систем. Томислав Николић се одвојио од партије и изгубио сваку моћ, док је реалну моћ добио на легитимитету и рејтингу. Не верујем да је он саодговоран за владину политику. Надлежност председника републике није велика, јер је носилац извршне власти влада”, наводи Гоати.

Он каже да Дачићева изјава може значити ако идемо, идемо сви на изборе, али да није нужно да Николић иде на изборе.

„Николића људи схватају као главног човека, али сада се у орбиту винуо Александар Вучић. Николић има путању која није путања владе. Ако влада хоће да послуша председника републике, утолико боље, али не мора да га послуша. Пошто председник нема извршну власт по Уставу он ’губи’ од владе. Ту је Устав врло прецизан. Није логично да га, пошто се ’одвезао’ од партије, сада везују за њу. Треба рећи да је за парламентарне изборе потребно око 7,5 милиона евра из буџета и исто толико за председничке изборе”, каже Гоати и пита се ко би Николићу „стао на црту”. „Једино Тадић, другог нема”, додаје.

Бранко Радун, политички аналитичар, каже да, ако дође до кризе у влади, или до процене странака владајуће коалиције да им се због рејтинга исплати да иду на изборе, може доћи до расписивања парламентарних избора.

„Председнички избори се не расписују јер су расписани парламентарни, осим у случају када је владајућа странка уверена да ће јој дићи рејтинг и председничка кампања у којој имају фаворита. То је прошле године, на проблематичан начин, скраћујући себи мандат, урадио Борис Тадић и ДС”, додаје он.

„Но, начелно гледајући, пад владе и нови избори не би требало да доведу и до председничких избора, јер су то две одвојене институције. У противном, ако бисмо их везивали, теоријски би могло да се деси да сваке године имамо и парламентарне и председничке изборе. А то је бесмислено. Председнички избори могу се расписивати ванредно ако председник поднесе оставку или, по мишљењу Уставног суда, прекрши Устав или на неки други начин наруши виталне националне интересе да то потпуно сроза ауторитет његове функције”, објашњава Радун.

Дејан Вук Станковић, политички аналитичар, каже да је утицај председника републике на формирање владе био одлучујући.

„Победа Николића довела је до тога да је ДС изгубио ауторитет, а његов резултат је генерисао ову владу. Али, ако неко хоће да руши владу, онда треба расписати и председничке изборе који се не морају расписати по закону. Оправдање постоји за обе варијанте”, каже он.

Станковић сматра да се рушењем парламентарне већине даје сигнал да треба гласати о свим функцијама.

„Питање је шта ће политички актери одлучити. Ако уопште буде избора, политичари ће одлучити шта је легитимније, да буде, или не председничких избора. И парламентарни, а сада и председнички избори, мало су исфорсирана прича. Дачић је хтео да реплицира Николићу, а Вучић чак последњи пут није говорио да ће бити избора. Може се поставити и питање избора у Београду. Чак и да буду расписани и председнички избори, никоме се не повећава шанса, ни Николићу ни СНС-у. То је Тадић учинио због ДС-а и није се показало успешним. СНС сада има стабилно висок рејтинг, као и Николић, и не верујем да би напредњаци имали веће шансе ако и Николић иде на изборе”, наводи овај аналитичар.