Борба без предрасуда

Наш саговорник тек почиње да ствара своју професионалну биографију. Али храбро и великим корацима – Гран пријем на недавно отвореном 35. Салону архитектуре који се у Музеју примењене уметности одржава под слоганом „Још увек имамо архитектуру”. Милорад Видојевић (1987), млади архитекта из Чачка, награђен је за префабрикацију хале „Вибет” за прераду минералних сировина у граду у којем је рођен и у којем живи. У истоименој компанији Видојевић ради од 2006. године. Иако је до сада неколико пута награђиван на многим конкурсима, међу њима се истичу похвала на међународном конкурсу „Evolo skayskraper” 2011. године и прво место на конкурсу Француског института 2012. године у категорији архитектура и дизајн објеката на мору. Рад на хали „Вибет” први је његов реализован а уједно и награђен пројекат.

Супротно пракси последњих година, овога пута младост је победила искуство. Видојевићев рад очигледно је привукао велику пажњу жирија. За њега лично, младост у архитектури није у тесној вези са годинама. Већ са нечим другим.

– Оно што вас чини младим јесте спремност на незнање, спремност да заборавите. Да бисте поново истраживали, били актуелни, проматрали проблем на разне начине, да бисте ослободили иновативност или креативност. Ако сте спремни на експеримент онда сте млади. Борба за нову идеју искључује предрасуду, а данас је граница за деловање на свим пољима отворена да отворенија не може бити. Зато сам много пута старијим архитектама честитао на њиховој младости.

Пројекат ансамбла мултикултурног центра Рома

Повратак на пројекат за који је награђен води нас у окружење скупа више зграда и инсталационих објеката, који чине композициону и просторну архитектонску целину. Како аутор објашњава, синтеза технолошке организације, са једне, примарне стране, и архитектонске композиције, са друге, у служби су функционалности. Али, уједно су и производ маште као резултата креативног мишљења.

– Одлука да се објекат „Вибет” фасадом представи у монохроматском издању ослања се на карактер контекста, природног, осетљивог, колоритног... Сировост у финализацији овог објекта није само естетски принцип брутализма, већ је то једна врста нарације самог процеса продукције. За изградњу новог објекта коришћени су елементи из сопственог производног програма – око 24.000 бетонских блокова – каже Видојевић, који везу између архитектуре и индустрије објашњава овако:

– Није ли архитектура та која индустрији помаже да се непрекидно усавршава пружајући јој висок степен организације и функционалности у технолошком смислу, док истовремено отвара тржиште на које би се пласирала. Није ли архитектура та која усклађује принципе живота, а тиме и карактер економско-социјалних односа, што ће у великој мери утицати на напредак и развој друштва, и то не само на индустријском пољу. Најупадљивија последица индустријске револуције јесте уништење унутрашњег мира и сигурности човека. Индивидуа тоне у тежњи за продукцијом, продукција једе индивидуу. Архитектура је реакција.

Видојевић додаје да позиција архитекте данас захтева велико истраживање како у домену струке тако и бројних других дисциплина које од случаја до случаја дотичу оног који пројектује.

– Концентрисан сам ка објектима и инвеститорима који омогућавају одређену врсту слободе при формирању архитектонског израза. Тренутно највеће задовољство проналазим у конципирању пејзажних пројеката, али не видим ни један разлог, уколико се за тим укаже прилика, зашто то ускоро не би била нека пословна зграда, приватна кућа или хотел.