Индустрија креће, рано је за радост

Охрабрује раст индустријске производње у јануару и фебруару, али еуфоричне изјаве из Министарства финансија и привреде тим поводом не треба узети здраво за готово и да нам је тако добро кренуло „да нам нису потребни ММФ и структурне реформе”, указали су јуче аутори новог броја месечника ,,Макроекономске анализе и трендови” Економског института.

Индустријска производња у фебруару порасла је 13 одсто у односу на лане, а прерађивачка индустрија чак 17 процената, што указује на почетак опоравка индустрије, али то треба да потврде подаци за март, указао је Стојан Стаменковић. Екстремно високе међугодишње стопе у фебруару су инцидент и једнократне, објаснио је, и никако нису мера стварног раста индустријске производње, јер је прошлогодишњи фебруар био изузетно лош због оног снега, мраза и искључивања струје.

– Ако договора у Бриселу не буде, немојмо се заваравати да неће бити последица по нашу економију – рекао је Стаменковић. – Питање је какав би у том случају био став ММФ-а и Светске банке, какве би последице биле по питању прилива страних инвестиција и ризика земље. Датума за почетак преговора о прикључењу Европској унији у јуну неће бити, али ипак очекујем да ће се статус кво вући још неко време и да до прекида преговора неће доћи.

Стаменковић је и овом приликом упозорио да прилив капитала остаје трајни изазов за Србију и да би његов недостатак у наредне три године могао да доведе у питање могућност отплате приспелих рата страних кредита. Поготову што је изразио сумњу у очекивања знатно већих стопа економског раста до 2015. године од просечних два одсто без прилива страних директних инвестиција.

У том случају, рекао је Стаменковић, платни биланс би морао да се измирује на терет девизних резерви у укупном износу од четири до пет милијарди евра. То значи да би се на крају 2015. девизним резервама могла покрити вредност увоза од три до четири месеца. Тај одлив девизних резерви представља, у суштини, недостајући капитал. У том случају би се само нето приливом страних директних инвестиција од најмање три милијарде евра годишње успоставила поуздана равнотежа.

– Колико смо удаљени од тог циља и какав је то изазов упозорава и податак да је прошле године нето прилив инвестиција био само 232 милиона евра – рекао је Стаменковић.

--------------------------------------------------------

Стабилан банкарски систем

Банкарски систем у Србији је стабилан и поред пропасти појединих банака, истакао је Бошко Живковић.

– Банкарски сектор у целини је остао стабилан и способан да одговори доспелим обавезама. Он није предимензиониран у односу на економски потенцијал земље и бруто домаћи производ, као што је случај на Кипру – казао је он. – Али, иако је криза на Кипру локализована, она и даље прети да потресе читав банкарски систем Европе.