Изостале „непристојне понуде”

Игор Бојовић, селектор овогодишњег 58. Стеријиног позорја које ће бити одржано од 26. маја до 2. јуна у Новом Саду у такмичарску селекцију Националне драме и позоришта уврстио је девет, од укупно 70 одгледаних представа. Бојовић је сачинио „разнолику” селекцију коју одликују представе разнородних поетика, а у интервјуу за „Политику” покушао је да је „одбрани”.

Који је заједнички именитељ представа које ћемо гледати на 58. Позорју?

Поред две представе које се могу третирати као ново читање класике „Отело” ЈДП и „Галеб” СНП све остале су рађене по домаћем драмском тексту, тако да сам, поштујући концепт Позорја у селекцију уврстио четири праизведбе: „Чаробњак” Федора Шилија, „Сунце туђег неба” Милованa Мрачевићa, „Гребање или како се убила моја бака” Тањe Шљивар и „Константин” Дејанa Стојиљковићa, затим драме наших аутора које се изводе у иностранству „Вирус” Синишe Ковачевићa у Јеревану и „Госпођа министарка” Браниславa Нушићa у Загребу, као и дело које припада домаћој драмској класици „Зона Замфирова” Стевана Сремца.

Примећен је велики број представа по Нушићевим комадима. Ипак, изостао је блок посвећен овом комедиографу. Зашто?

Почетком ове, у последњих неколико година најтеже и најтурбулентније сезоне заиста сам веровао да ћу цео један блок у селекцији посветити нашем највећем комедиографу. Нушићеве комаде гледао сам и у иностранству (Бриони, Загреб, Видин), од чега две изузетно занимљиве луткарске представе (Позориште младих Нови Сад и Куклен театар Видин). Из овог корпуса посебно бих издвојио представу „Покојник” студената ФДУ која се изводи у Југословенском драмском позоришту у режији Игора Вука Торбице која плени иновативном драматургијом, шармом и младалачком енергијом. Но, како је Стеријино позорје одувек било расадник нових драмских текстова и нових драмских писаца верујем да не треба посебно објашњавати зашто сам предност дао праизведбама које су се у другом делу сезоне појавиле.

У селекцији очигледно није било простора ни за текстове писане по мотивима романа, за драматизације и адаптације?

Управо због фокуса на праизведбе домаћих комада на жалост, из селекције су изостале представе које сматрам изузетно значајним: „Пост скриптум” Црногорског народног позоришта у адаптацији и режији Варје Ђукић, једна од вероватно најбољих драматизација прозе Данила Киша, представа „Маја и ја и Маја” Милана Марковића, Битеф театра рађена по мотивима истоименог романа Сретена Угричића у режији Ање Суше, жанровски искорак са „Три украдена романа” Саше Радоњића Народног позоришта Кикинда у режији Филипа Марковиновића, као и изузетно занимљива инсценација мађарског комада „Мали Геза” Народног позоришта Пирот у режији Стевана Бодроже.

Позорје је током претходног периода преживљавало бурне критике, турбуленције. Лутало је, сналазило се, прилагођавало. Где му је место данас?

Панта реи. Распадом Југославије и свођењем државе у границе које јој данас припадају смањила се и могућност избора. Позорје је нужно морало да мења свој концепт и да се, временом, прилагођава све лошијој ситуацији у нашим позориштима. Но, како је то и даље најзначајнији фестивал наше националне драме и позоришта он се нужно мора стабилизовати и бити фактор који диктира промене у нашем позоришном животу а не обрнуто.
 
Које су карактеристике српске позоришне стварности, будући да сте протеклих месеци у својству селектора много путовали? Шта бисте похвалили, шта замерате?

Идеја овогодишње селекције је и била да кроз призму домаћег текста направи пресек најзначајнијих позоришних догађања у протеклој сезони и да укаже на то где је наше позориште данас. Мој утисак је да је оно све мање у великим позоришним центрима већ се полако, без обзира на изговор финансијске кризе која је свуда иста, сели у унутрашњост. Наше позориште данас је и у Лазаревцу, у најмлађем професионалном позоришту у Србији које, само у последњих годину дана, на репертоару има више праизведби домаћих комада него иједно велико и угледно позориште из Београда на пример, наше позориште је у Сомбору у театру који је препознао комад Федора Шилија „Чаробњак”, комад који је десет година чекао на своју праизведбу у позориштима као што су Атеље 212 или Српско народно позориште у Новом Саду... Наше позориште је и све оно што је изнедрила фондација Хартефакт нудећи нам, сад већ из године у годину „отрежњујуће” друштвено ангажоване комаде од којих ћемо један имати прилику да видимо и на овом Позорју. Али исто тако наше позориште је и у Јеревану и у Загребу, у Паризу и у Љубљани, у Њујорку ... А шта бих замерио? Ништа! Пре бих рекао: „Саучествујем у жалости”. Зашто? Зато што би, језиком моје бивше студенткиње драматургије која живи од хороскопа, могло бити речено: „Ово је година кулминације уплива политике и политиканства у позориште”. Верујем, ипак да ће се театар бранити и одбранити пре свега квалитетом својих представа.

Стиче се утисак да зарад овакве „разноликости” нисте имали ауторски став према оваквој селекцији?

Као прилично „изигран” писац који је своју праву афирмацију веома млад доживео управо на Стеријином позорју као селектор нисам имао потребу да апсолутизујем свој лични став.

Да је то било тако како би изгледала ваша селекција?

Бар пет представа у конкуренцији би било по текстовима Игора Бојовића, две би биле Шекспир и Чехов (колико да се „власи не досете”), потом бих инсистирао да се додели награда са мојим именом, и то није крај. Захтевао бих да будем и у жирију не бих ли био први добитник те награде!

Па како сте одолели таквом искушењу?

Као што рекох, већ сам довољно „изигран” да сам све схватио.

Посао селектора често је подложан притисцима, лобирању. Каква су Ваша искуства?

Осим сопственог који је био изузетно повишен, нарочито пред само доношење одлуке, ништа вредно помена на ту тему није се дешавало. Не могу, а да не искажем и своју забринутост за тешку материјалну ситуацију у театру и на пад рејтинга овог изузетно значајног фестивала јер су и „непристојне понуде” изостале. Верујем да ће моја селекција поправити ствари, те да ће будућим селекторима обезбедити и притиске и лобирања, и бољи живот и бенефицирани радни стаж. А сад ме извините, журим! Трчим на тендер за следећу годину.