Лоше зајмове плаћају добри дужници

Неисплаћен зајам лошег дужника – платиће добри клијенти банака. Ову истину банкари неће рећи баш у лице, већ ће бити сакривена иза формулације да „банкама због лоших зајмова расту опортунитетни трошкови који они преваљују на неког другог”. Другим речима, оно што не зараде на једном клијенту приходују од другог. Кроз веће камате, подразумева се.

Ненаплативи зајмови постали су велики камен о врату и предузећа и банака. Јер, због великих издвајања по овом основу, која служе као залог да ће, упркос њиховој ненаплативости, финансијски систем остати стабилан банкама, умртвљена су позамашна средства. Тренутно банке у резерви морају да држе 600 милијарди динара или безмало шест милијарди евра. Више од њиховог капитала који износи око 5,2 милијарде евра. Невраћени кредити „тешки” су око 250 милијарди динара, а остатак су резервације – обавезна и она на лоше зајмове.

Секретар Удружења банака Верољуб Дугалић каже да је ова позамашна сума реалан трошак банака, а оне тај издатак од некога морају да наплате. Речју, цену лоших зајмове мора да плати неко други, а то је добар дужник. Он каже да се банкама не може замерити такво понашање, јер се слично дешава и код плаћања других обавеза. Редовне платише струје или пореза и те како се љуте када виде да држава прашта дугове, отписује камате, а све то иде на терет пореских обвезника. Да сви порески обвезници испуњавају своје обавезе проблема с пуњењем буџета не би било.

Да ли је уопште могуће решити проблем ненаплативих кредита и банкама ослободити тај заробљени новац? Да ли би, у том случају, позајмљени новац могао да појевтини?

– У кратком року мало се може урадити. Банке и клијенти се договарају око репрограма, рефинансирања. Дугорочно, потребне су нам гринфилд инвестиције као „Фијат”, „Бол пекиџинг” које ће да повећају привредни раст, запосленост. До тада ћемо се ваљати у овом блату где нам је индустријска производња само 40 одсто од оне из 1989. године, 750.000 људи нема посао, а привреда неконкурентна. У јавности као велики проблеми слове курс и високе камате. Тврдим да су нам већи проблеми бедни стандард и низак обим производње. Многи критикују што држава даје субвенције привреди, а ја сматрам да је то добро и да треба да ради све што доприноси њеном опоравку. За наш опоравак је добро што долазе инвеститори из Емирата, а и споразум с Русијом треба да искористимо тако да привучемо инвеститоре из Европске уније – каже Дугалић.

Зоран Петровић, заменик председника Извршног одбора Рајфајзен банке каже да постоји велика повезаност између економског и кредитног раста.

– Знатно учешће лоших кредита у банкарском сектору има негативан утицај на кредитирање, а тиме и на агрегатну тражњу и инвестиције. Анализе показују да дуплирање учешћа лоших зајмова смањује реалан кредитни раст за седам до 10 процентних поена. Сведоци смо да се од краја 2010. године реалне стопе кредитног раста налазе у силазној путањи. С обзиром на то да од новембра инфлација пада можда су створени услови да НБС релаксира монетарну политику тако што би могла да смањи референтну каматну стопу, као и обавезне резерве. Ове две мере могле би да упуте позитиван сигнал за кредитну активност – сматра Петровић.  

Банке са високим учешћем лоших зајмова одобравају мање кредита. Када то и чине услови су им лошији, јер теже да трошкове лошег портфеља пребаце на боље клијенте. Осим тога, лоши дужници не доприносе економској активности, а имовина се не реалоцира код ефикаснијих „играча”.
– Истраживања показују да са растом учешћа лоших зајмова расту и трошкови финансирања за банке, јер расте и несигурност у погледу стварне капитализованости таквих банака. Отуда инвеститори, када пласирају новац таквим банкама, захтевају и већу премију за ризик. Падом лоших зајмова смањио би се и кредитни ризик за инвеститоре па тиме и цена кредиташто би у крајњем водило и појефтињењу трошкова финансирања у банкама. То би уз конкуренцију, и услов да се кредитни ризик земље као и каматне стопа на међубанкарском тржишту новца (домаћем и страном) не погоршавају, имало позитиван утицај на пад цена кредита – каже Петровић.