Италијани читају Ршума

Ђузепе Пепино Пјаченте, власник италијанске издавачке куће „Секоп едициони” (Корато), један је од овогодишњих добитника посебног признања – повеље „Златног беочуга”, коју му је доделила Културно- просветна заједница Београда. Издавачка кућа „Секоп едициони” објавила је на италијанском језику дванаест књига српских аутора, у преводима Драгана Мраовића, Милице Кадић, Валентине Силео, Брунеле Анастази, Ђиневре Пуљезе. Објављене су књиге Љубивоја Ршумовића, Душана Ковачевића, Љиљане Хабјановић-Ђуровић, Драгомира Брајковића, Уроша Петровића, Игора Коларова, Милована Витезовића, Братислава Милановића, Драгана Мраовића и др.

Ђузепе Пепино Пјаченте био је менаџер у култури, бавио се организацијом великих манифестација, пре него што се 2005. године определио и за издавачку делатност. Сарађивао је са издавачком кућом „Ла Вализа” и професором Данијелом Ђанканом, који га је упознао са неким нашим писцима и песницима. Године 2007. припремао је скуп о дечјој књижевности и, разговарајући са професором Ђанканом и Драганом Мраовићем, дошао је на идеју да објави „Буквар дечјих права” Љубивоја Ршумовића, који до тада није био присутан на италијанском тржишту.

– Превели смо и објавили Ршумовићев буквар и била је то прва наша српска књига. Следеће године сам посетио Међународни београдски сајам књига и ту сам срео и друге српске ауторе. Тако је почела ова авантура, која се претворила и у добар посао, доносећи сјајне плодове за Србију и Италију. Иначе, књиге издавачке куће „Секоп едициони” продају се на читавој италијанској територији. То је веома важно и када позовемо српске ауторе у Бари, Рим, Фиренцу, ради размене искустава са италијанским писцима. Недавно је књига Љиљане Хабјановић- Ђуровић имала важно представљање у Фиренци, у катедрали „Санта Кроче”, у оквиру изложбе копија српских икона. Ових дана се у Италији изводи представа према драматизацији књиге „Игра анђела”, коју је продуцирала наша издавачка кућа – каже за наш лист Ђузепе Пјаченте.

„Секоп едициони” је један од малобројних иностраних издавача који преводи и штампа српску књижевност за децу, и на основу тих издања Љубивоје Ршумовић је врло цењен у Италији. Изванредно је прошла и књига Уроша Петровића „Мистерије Гинкове улице”. Управо је објављена лепо илустрована књига „Аги и Ема” Игора Коларова, у преводу Ђиневре Пуљезе, коју тек очекује италијанска промоција.  

– Деца су боље решавала проблеме Петровићеве приче него њихови професори. А када је реч о раду са децом, имамо такозване лабораторије у којима се деци предочава начин на који настају књиге, како се илуструју. Поводом светског дана поезије 21. априла деци трећег разреда довели смо песнике који су им одговарали на питања. На крају су деца добила дипломе са положеног „поетског курса” – додаје Пјаченте, уз похвале Урошу Петровићу, који такође има сјајан контакт са најмлађима.

Ђузепе Пјаченте организује ове године крајем августа и почетком септембра трећи књижевни фестивал „Фјеро дел либро” у Корату, који ће бити посвећен односу књижевности и филма. Сазнајемо да ће на основу расписаног конкурса деца имати могућност да на филмичан начин интерпретирају одређену књигу. Иначе, у претходном издању, овај фестивал угостио је Смедеревску песничку јесен.

На који начин политичка и економска криза у Италији утиче на издаваштво и културу, питамо Ђузепа Пјачента.

– Књижаре се затварају, и чини нам се да је у овом тренутку боље објављивати мање квалитетних наслова. До сада било је много „количинске” књижевности, и те књиге имале су велике рекламне буџете, куповане су само на основу рекламе. А сада морамо да наметнемо бољу књижевност, и да радимо на томе да се подигне културни ниво код читалаца, јер онда је и економски ефекат бољи – сматра Пјаченте.

Још једно од јединствених нових издања куће „Секоп едициони” јесте и обимна антологија која укључује 170 аутора, историјски преглед поезије за децу од 1960. до данас, аутора Ливија Сосија, шефа Катедре за дечју књижевност у Удинама. Пјаченте своју опредељеност за дечју књижевност, поред литературе за одрасле, објашњава на следећи начин:

– Читаоца, заљубљеника у поезију и прозу, треба формирати од малих ногу.