Где је спас за „Авала филм”

Прекјучерашњи састанак у републичкој Агенцији за приватизацију, коју део јавности сматра саучесником у пљачкашким и тајкунским приватизацијама у време промене власништва током минулих деценија, са неколицином „филмских радника” посвећен решавању судбине „Авала филма”, продуцентске куће која је у банкротству, са дугом од 4,4 милиона евра повериоцима и под судским споровима тешким отприлике још толико, показује да њен садашњи директор са сарадницима показује бар добру вољу да саслуша оне који су упућени у проблеме филмске продукције. Иако нема сумње да је до састанка дошло и због притиска јавности и лобирања филмаџија у Министарству културе, тај потез треба поздравити јер сличних раније није било. Људи из агенције чули су предлоге за спас „Авале”, а они су изложили шта тражи закон, оформљена је комисија која ће под патронатом ресорног министарства наредних месец дана одржати низ састанака и коначно конкретно предложити шта да се уради. Кључни проблем јесте дуг – како да се врати и намире повериоци, јер закон то прописује. Министарство културе нема пара да учествује делом у покривању дуга, што су неки предлагали, јер му је каса празна због „кресања” државног буџета. Има предлога да познати филмски редитељи који су већ укључени у овај поступак, са Радославом Зеленовићем на челу, „заложе свој стваралачки интегритет и позицију у јавности”, да посете главне повериоце – Пореску управу, Електропривреду Србије, Водовод и „Дунав осигурање” и да тамо преговарају о дугу. Није прецизно одређено да ли о отпису или о одлагању враћања до времена када се, дај боже, „Авала” опорави. Треба пробати, али је отпис мало вероватан јер је данас новац сваком неопходан. А и није у реду да се једнима дуг отписује а други да враћају. Предложено је и да се спас тражи кроз партнерски однос „Авала филма” са Азербејџаном.

Мада се већини филмаџија дигне коса на глави од речи продаја, можда је на трагу решења проблема предлог који је недавно у нашем листу изнео филмски редитељ Срђан Драгојевић. У најкраћем, он је предложио да се прода ова фирма, пре неколико година процењена на 100 милиона евра, а од тих пара се врате дугови, створи фонд за обнову биоскопа у Србији, затим за помоћ при продукцији филмова, обнову затворених музеја и градњу новог студија „Авала филма” са најмодернијом опремом, где би била база домаће производње филмова и долазили страни продуценти да оставе паре. Нова кућа „Авала филм” по Драгојевићу би требало да буде далеко мања од постојеће, која је саграђена у време процвата Југославије, у срећнија и богатија времена, за много већу продукцију. Заправо, да се сагради нешто слично словеначкој „Виби”.  

Радна група или комисија за „Авалу” је, рекосмо, формирана. Само да не буде као увек код нас – направи комисију да се проблем не би решио.