Gde je spas za „Avala film”

Prekjučerašnji sastanak u republičkoj Agenciji za privatizaciju, koju deo javnosti smatra saučesnikom u pljačkaškim i tajkunskim privatizacijama u vreme promene vlasništva tokom minulih decenija, sa nekolicinom „filmskih radnika” posvećen rešavanju sudbine „Avala filma”, producentske kuće koja je u bankrotstvu, sa dugom od 4,4 miliona evra poveriocima i pod sudskim sporovima teškim otprilike još toliko, pokazuje da njen sadašnji direktor sa saradnicima pokazuje bar dobru volju da sasluša one koji su upućeni u probleme filmske produkcije. Iako nema sumnje da je do sastanka došlo i zbog pritiska javnosti i lobiranja filmadžija u Ministarstvu kulture, taj potez treba pozdraviti jer sličnih ranije nije bilo. Ljudi iz agencije čuli su predloge za spas „Avale”, a oni su izložili šta traži zakon, oformljena je komisija koja će pod patronatom resornog ministarstva narednih mesec dana održati niz sastanaka i konačno konkretno predložiti šta da se uradi. Ključni problem jeste dug – kako da se vrati i namire poverioci, jer zakon to propisuje. Ministarstvo kulture nema para da učestvuje delom u pokrivanju duga, što su neki predlagali, jer mu je kasa prazna zbog „kresanja” državnog budžeta. Ima predloga da poznati filmski reditelji koji su već uključeni u ovaj postupak, sa Radoslavom Zelenovićem na čelu, „založe svoj stvaralački integritet i poziciju u javnosti”, da posete glavne poverioce – Poresku upravu, Elektroprivredu Srbije, Vodovod i „Dunav osiguranje” i da tamo pregovaraju o dugu. Nije precizno određeno da li o otpisu ili o odlaganju vraćanja do vremena kada se, daj bože, „Avala” oporavi. Treba probati, ali je otpis malo verovatan jer je danas novac svakom neophodan. A i nije u redu da se jednima dug otpisuje a drugi da vraćaju. Predloženo je i da se spas traži kroz partnerski odnos „Avala filma” sa Azerbejdžanom.

Mada se većini filmadžija digne kosa na glavi od reči prodaja, možda je na tragu rešenja problema predlog koji je nedavno u našem listu izneo filmski reditelj Srđan Dragojević. U najkraćem, on je predložio da se proda ova firma, pre nekoliko godina procenjena na 100 miliona evra, a od tih para se vrate dugovi, stvori fond za obnovu bioskopa u Srbiji, zatim za pomoć pri produkciji filmova, obnovu zatvorenih muzeja i gradnju novog studija „Avala filma” sa najmodernijom opremom, gde bi bila baza domaće proizvodnje filmova i dolazili strani producenti da ostave pare. Nova kuća „Avala film” po Dragojeviću bi trebalo da bude daleko manja od postojeće, koja je sagrađena u vreme procvata Jugoslavije, u srećnija i bogatija vremena, za mnogo veću produkciju. Zapravo, da se sagradi nešto slično slovenačkoj „Vibi”.  

Radna grupa ili komisija za „Avalu” je, rekosmo, formirana. Samo da ne bude kao uvek kod nas – napravi komisiju da se problem ne bi rešio.