Нова продаја „Вршачких винограда”

Вршац – Да ли само због страха да се не понови 2006. година – када је 70 одсто државног капитала „Вршачких винограда” купио конзорцијум већинских власника („Винопродукт Чока” д.о.о. Суботица, ТУП „Родић МБ КО” д.о.о. Кула и „Шећер Шафер” д.о.о. Београд), која је две и по године касније поништена („купац није испоштовао преузете обавезе”), а компанија доживела назадовање – или је ова бојазан оправдана, тек Синдикат „Независност” у овој вршачкој компанији оштро се супротставио најави поновне продаје, тврдећи да није против приватизације, али она не сме да буде наврат-нанос.

Ипак, до краја идуће недеље, како је наговештено, биће објављен јавни оглас о лицитацији.

– Ово су страшне ствари. Имовина се продаје готово у бесцење. Помињу нам гаранције да ће запосленима бити боље. Гарантовали су нам и 2006. године, у процесу прве продаје. Када сам тада питао Агенцију за приватизацију ко ће да контролише остваривање преузетих обавеза, једна госпођа ми је рекла: „Ми”. А они су толико добро контролисали, да су нас продали мафијашима, који су нам силне штете нанели. Пре неки дан ухапшен је Богдан Родић, баш у вези са „Вршачким виноградима”. Срамота је да се сада хектар шума продаје за 1.300 евра, а хектар винограда за 2.000 евра. Понижавајућа је и почетна цена целе компаније од само 17,6 милиона евра, а ако у првом кругу продаја не успе, почетна цена ће се преполовити. Тако ће мали акционари остати без ичега, а њих око 1.000 сада су власници 28 одсто акција.

То је рекао Јон Попов, првак „Независности”, на конференцији за штампу после заједничког састанка представника локалне самоуправе, заменика директора Агенције за приватизацију, Оливере Анђелковић, и оба синдиката, који, иначе, имају готово опречне ставове у вези с најављеном продајом ове велике компаније, са 247 запослених (некада и 700).

Председник вршачке општине Чедомир Живковић има другачији став, јер, како је објаснио, „општински буџет није у стању да поднесе сервисирање и озбиљно улагање у развој компаније”.

– Зато нас је обрадовала вест да је Влада Републике Србије нашла озбиљну фирму, која би инвестирала у „Вршачке винограде” и запослила још људи, осим тренутно запослених, који би задржали своја радна места још најмање три године. Такође, отпремнине би биле 300 евра по години стажа, а будући власник био би обавезан да настави производњу најмање 10 година – рекао је Живковић.

У једном тренутку он је рекао и да „нама као локалној самоуправи није најважније питање малих акционара”, али је ову изјаву убрзо морао да повуче.

Заменик директора Агенције за приватизацију Оливера Аранђеловић обавестила је новинаре да је за куповину „Вршачких винограда” заинтересована једна велика кинеска фирма, али није искључила могућност да се на лицитацији појави и неко други. Наговестила је и могућу другу лицитацију, ако прва не успе, и нагласила да ће „Вршачки виногради” до јуна ове године имати новог власника.

На наше питање да ли је држава размишљала о задржавању свог статуса у већинској власничкој структури фирме, добили смо одговор:

– Нисмо о томе размишљали, у ситуацији кад државни буџет не може да издржи такво оптерећење. Ви знате колико гиганата имамо у другим областима, па би могао сваки други да се појави и каже „зашто они, а не ми”. Великој компанији, каква је „Вршачки виногради”, потребно је између 25 и 30 милиона евра, да би кроз неколико година постигла максимум у раду, рекла је представница Агенције.

Дуже од пола века траје „емотивна веза” града и „Вршачких винограда”. До пре неколико година и читав вршачки крај препознаван је, скоро искључиво, по овој компанији и њеним производима. За виноградаре кажу да су пристрасни и нереални, кад говоре о великим залихама вина, „које вреде више од утврђене почетне лицитационе цене читаве компаније”. Страхује се да позната фирма не доживи судбину сродних фирми у нашој земљи, којих сада нема ни у траговима.

Јовица Даниловић

-----------------------------------------------------------

Потенцијал

Вршачка компанија располаже са око 1.200 хектара засада винограда у роду, има 614 хектара сопствене земље и двоструко више државне, у дугогодишњем закупу. Прерађивачко-смештајни капацитети (подруми) су 34,2 милиона литара...

Генерални директор „Вршачких винограда” од 1980. до 1990. године, мр Миломир Мики Ђорђевић, сада мали акционар, каже да је компанија „прошле године продала око 550 вагона вина, а сада је на залихама више од 1.000 вагона”.