Нана весник љубави

Нана (лат. mentha pulegium), у нашим крајевима позната је и као црна и љута нана, метва, метвица и папрена метва. Биљка је зељаста и вишегодишња. Достиже висину до 50-70 сантиметара. Расте као дивља и питома, а најбоље успева на влажним местима, око река, језера и мочвара, као и на ливадама до 1.000 метара надморске висине. Стабљика нане је усправна, разграната и длакава. Листови су јајасти или овални. Цвета од јуна до септембра. Цветови су јој бели и љубичасти.
Грчки митови нану везују за љупку нимфу Минту, ћерку речног божанства подземног света, која је имала страсну везу са Хадом. Наводно, једном их је изненадила његова љубоморна жена Персефона и том приликом раскомадала Минту на парчиће. Од тих делова настала је нана (мента). Према другим изворима, Хад је своју миљеницу претворио у нану да би је спасао од освете љубоморне жене. Као лековиту биљку помиње је још Хипократ. Римљани су је разнели широм Европе, а исељеници у Северну Америку.

Биљка пријатног мириса користила се као лек против пробавних сметњи још од времена старог Египта. Арапска народна медицина од давнина менту слави као гласника пријатељства и весника љубави. Веровало се да биљка отклања и сексуалну немоћ. То је, наводно, знала и мудра Шехерезада. У викторијанско доба нана је била симбол чистоте.

Нана је лековита, мирисна, зачинска и индустријска биљка чија се лековитост налази у листу. Њена употреба расте из године у годину. Биљка се добро котира и на берзама. Лист и етерично уље нане користе све фармацеутске куће света, а важна је сировина и за производњу хигијенских, козметичких и других препарата широке производње. Уље од нане користи се у производњи паста за зубе, парфема, слаткиша, сладоледа, цигарета и алкохолних пића. Употребљава се за прављење купки, облога и уља за масажу.

Питома нана је потпуно нешкодљива, може да се употребљава свакодневно, а према неким извештајима, највише нане попију Швеђани, становници западне Европе, Канађани, Американци и Јапанци.

Користи се против гасова, надимања и грчева, за смањење болова проузрокованих каменом у жучи, отклања главобољу, смањује или потпуно неутралише неуралгичне тегобе. Употребљава се код болести органа за дисање, прехладе и грипа. Снижава температуру и ублажава упале. Користи се, такође, као лек против грчева у материци и реуматизма. Помаже код повраћања јер има анестетичка својства.

Нана је добра и за подизање расположења. Отклања психички умор, ублажава стање шока и напетости. Људима који се мање крећу нана се препоручује јер разређује крвоток.

Нана одбија инсекте.

Има афродизијачко и стимулативно дејство, и велику примену у кулинарству као зачин многим јелима. За нану је битно да се никад не кува. Најчешће се употребљава као додатак пасуљу, али не претерано, сосовима, месу и јајима, за пуњење поврћа, код припремања пилетине, при пржењу меса, као и у припреми свеже или барене салате. На англосаксонском подручју популаран је сос од нане који се сервира као додатак печеној јагњетини и желе од ове биљке који добро иде уз грашак и кромпир. Користи се у воћним салатама од јабуке. Иако је најпознатији чај од нане, од ње може да се направи и укусан ликер.

Ова корисна, мирисна биљка може да се узгаја и у кући.

Владимир Стевановић, баштован у Гарден центру, саветује како да нана добро напредује:

– Најпогодније место за ову биљку је негде у полусени. Добро успева у растреситом земљишту. Идеално место, поред врта, за њу је тераса или даска прозора. Нану треба заливати често, али умерено. У току летњих месеци заливање треба да буде обилније.

-----------------------------------------------------------

Чај од нане

Препоручује се за лоше и тешко варење, али и за опште освежење. Не треба га пити увече  јер може да изазове несаницу!

-----------------------------------------------------------

Против зубобоље

Жвакање листова питоме нане помаже код зубобоље.

-----------------------------------------------------------

Против маљавости

Према открићу турских научника, женама које више пута у току дана пију чај од нане, смањује се длакавост на лицу, грудима и стомаку.