Еколози: Трезола није било

Бор – Драматично упозорење из борског Спелеолошког клуба "Брадан" о томе да је трезолом угрожена оближња Лазарева пећина (у систему Злотских пећина) у Бору се различито коментарише. И док су неупућени, такву поруку спелеолога, која је објављена у свим медијима, прихватили са стрепњом, у борском Покрету младих истраживача и у руководству општинског Локалног еколошког акционог плана (ЛЕАП) кажу да опасности од трезола у 10 буради, пронађених на улазу у пећину, нема.

Бурад је, кажу добро упућени, била празна и добро затворена па је извесно, кажу, да није било ни "несношљивог смрада". Ови стручњаци, дугогодишњи еколошки активисти, верују да је бурад била празна и "сува као барут", управо како је изјавила Љиљана Лукић-Марковић, шеф Одсека за екологију и заштиту животне средине у СО Бор.

Незванично, тврди се да је све "надувано" управо због нерашчишћених рачуна између спелеолошког клуба и борске општинске управе, која је недавно од "Србијашума" преузела газдовање Злотским пећинама. Тада су, тврде борски еколози, измењени и катанци и кључеви од улаза у пећину, па је код спелеолога прорадила сујета.

Познати борски еколошки активисти каже да се у истинитост њихових тврдњи ових дана уверио и наш најпознатији спелеолог др Раденко Лазаревић, који дуже од три деценије ради на истраживању и заштити Злотских пећина и још неких пећина у источној Србији. Он је, каже за наш лист, у Лазаревој пећини боравио и 3. маја, да би се уверио како теку радови у њој – да би она, обновљена и уређена, била ускоро отворена за посете туриста. Видео је Лазаревић тада и "спорну" бурад, која је тада коришћена као скеле у извођењу радова у пећини. Изјавио је и да та бурад није опасна.

У борском Клубу младих истраживача кажу нам да недавна трагедија у Раваничкој пећини треба да буде поучан пример и за оне који се сада надмудрују око Лазареве пећине. Борски истраживачи су убеђени да нашим пећинама сада крстаре многи недовољно обучени млади људи и излажу се ризику. Илуструју то и тврдњом да је један од "сујетних" борских спелеолога имао нелегално нарезан кључ (док је пећином газдовала Земљорадничка задруга из Злота) и да је тамо самовољно, на велики ризик, одводио неке пролазне туристе и неовлашћено наплаћивао услуге.

О самовољи сујетног спелеолога обавештен је и републички Завод за заштиту природе и он је отуда "опоменут". Обнова пећине се и чини да она не би била више угрожена. Иначе, обновљена и уређена Лазарева пећина, после дуго година "под кључем", биће отворена за туристе највероватније 25. маја.