Путин у друштву оловних војника

Ускршње јаје може бити трајни украс. Кад се на љуску ставе позлата и прави бисери онда се постављено у витрини наслеђује с генерације на генерацију. Врли мајстори досетили су се да направе и левак којим се у јаје може точити парфем или освештана вода. Ово није чудо скинуто с интернет страница или пресликано из сликовница већ део изложбеног садржаја у Робној кући „Београд” у Кнез Михаиловој улици, под чијим кровом је приређен Фестивал руско-српске културе.

Средњошколац Јаков Стојановић, који помаже за богато украшеним штандом с ретким и вредним примерцима традиционалних руских предмета, каже да се суграђани диве овим уникатима, а странци их купују. За необично јаје од емајла и порцелана, средње величине, потребно је издвојити неколико хиљада динара. На некима је уграђен и сат. Све је ручно рађено јер у Русији постоје специјализоване школе за ову врсту уметничког заната.

Пажњу плене и јаја од пуног липовог дрвета. За оне који воле да врте точак историје овде су сабране војничке и револуционарне капе, беџеви и чутуре с партијским ознакама. Излагачи уверавају да је интересовање велико. Посетиоци загледају и у оловне минијатурне фигуре руских државника.

Послужавници од метала осликани цвећем, судећи по великој потражњи, поново су у моди. Матрјошке или бабушке заузеле су главно место. „Оне су чувени национални сувенир Русије, представљају жену, породицу материнство. Због тога се обавезно купују брачним паровима који очекују принову”, објаснила је Беглова Динара, организатор Фестивала из Удружења народне уметности и занатства Санкт Петербурга. Док нам показује лутке у традиционалним ношњама, шарене вунене мараме, шалове... она с једне полице узима предмет кројен од платна, сличан звону, и пита да ли знамо шта је и чему служи.

Није се суздржала од смеха кад је чула наш погрешан одговор: – То је капа! Необичну капу, завртела је у руци и казала: Ово је поклопац за чајник. Обавезан је у сваком руском домаћинству. Штити чај од хлађења. Откако сам у Београду, чај све ређе пијем, јер ви то радите само кад сте болесни – каже организаторка фестивала, журећи да покаже шубаре. Ручно су кројене, од крзна поларне лисице и јагњеће коже.

У другом делу простора представљени су српски традиционални предмети за домаћинство, обућа, одећа и храна. Милена Бојанић показала је своје пуним везом обогаћене кошуље, хаљине и столњаке. Покрај ње Радосана Радојковић изложила је накит од храстовог, тисовог, трешњевог дрвета. Сок од ароније и дивље руже, али и вино могли су да се пробају код Срђана Штивчевића. У слатком ћошету било је медењака, медоваче, сувог воћа и других ђаконија.

О значају етеричних уља у ароматерапији могле су да се чују занимљивости на штанду Љубише Шапића.

Ако нису пазарили посетиоци су бар били задовољни што су ове нахранили своју радозналост и бар мало проникли у тајне оних који  раде на очувању старих заната и традиције у Србији и Русији.

А. К.