Између Србије и Немачке талог историје

Зашто Срби „не виде” немачку економску помоћ Србији и инвестиције немачких фирми у нашу земљу и зашто Немце и даље сматрају непријатељима? Били смо противници у два светска рата у којима су Срби били на победничкој страни, али још памтимо да су у Другом светском рату Немци објавили да ће убити стотину Срба за једног убијеног немачког војника. Претњи оваквом одмаздом није било у Хрватској и Словенији. Немци су учествовали и у бомбардовању СРЈ 1999. године. Они знају да буду врло груби и арогантни у испостављању захтева као челна земља ЕУ, а неки немачки политичари чак нас упоређују са нацистичком Немачком. Можда због свега тога и још понечега Срби „не виде” немачку помоћ.

„У односима Србије и Немачке се враћају духови деведесетих”, пише новинар Томас Бреј под насловом „Немци су у Србији поново лоши момци”, а преноси ДПА. „Као и онда, многи Срби се жале на берлинску политику велике силе. За време грађанског рата у Југославији Немачка је у Србији била најомраженија земља. Говорило се о завери Берлина, Беча и Ватикана против Србије, као и освети за пораз у Другом светском рату. Данас је такво мишљење поново присутно код многих странака, политичара и медија, без обзира на то што је Немачка традиционално главни партнер Србије: пола милиона људи са српским коренима данас живи у Немачкој и годишње у своју домовину шаље 1,6 милијарди евра. Немачка је главни трговински партнер. Међу донаторима Берлин је од 2.000 године на првом месту са 1,8 милијарди евра. Око 400 немачких компанија је у Србију уложило 1,7 милијарди евра.”

Проф. др Предраг Марковић, историчар, објашњава да су Немци већу помоћ дали Босни и Херцеговини и Косову и Метохији. И каже да од 1991. године ниједна њихова одлука није била за Србе. Подсећа да је и окупаторски режим пустио избеглице из НДХ да дођу у Србију. „Они кажу, ми вам дајемо помоћ а ви се љутите што смо вам разбили државу. Немачка према Србији није показала ниједан пријатељски гест. Помоћ су давали и другим земљама у региону, и у том аргументу о помоћи има нечег понижавајућег. Та давања су мања, а разарања и штете их далеко превазилазе.”

„У Немачкој има добрих људи”, каже Марковић који је тамо дуже боравио. „Али је  улога Немачке фатална за нас. Немачка даје помоћ и пословни људи улажу новац у Србији, али они од тога имају корист.”

Грцима, Кипранима и Шпанцима смета прикривени вид доминације Немаца у ЕУ и њени предлози за решење последица кризе. Шпански дневник „Паис” у тексту је упоредио немачку канцеларку Ангелу Меркел са нацистичким вођом Адолфом Хитлером, али је потом повукао чланак и упутио извињење због неприкладног садржаја. Економиста Хуан Торез Лопез са Универзитета у Севиљи написао је у чланку „Немачка против Европе” и да Меркелова кажњава Шпанце „ради заштите њених великих компанија и банака”. Али, има и земаља које воле Немачку. Сетимо се песмице „Данке Дојчланд” коју су певали Хрвати.

Милан Николић, социолог, каже да су људи мало обавештени колико Србија добија помоћи од Немачке и објашњава да Срби Немце доживљавају као некога ко стално дисциплинује, условљава и кажњава. На питање да ли су у праву Немци или Срби, Николић одговара: „И ми смо у праву и они су у праву”.

Миодраг Радојевић, политички аналитичар, каже да за Немце важи стереотип по коме их ми поштујемо и ценимо али немамо према њима емотивни однос и тешко да ћемо их икада волети, и то не због верске припадности већ је у питању талог историје. „У два светска рата су нас бомбардовали немачки авиони, а затим су учествовали и у бомбардовању 1999. године. Они су изазивачи распада Југославије и први су признали Словенију и Хрватску. И долазак канцеларке Меркел се памти по ултиматуму да Србија неће напредовати у европским интеграцијама ако не призна Косово.”

Радојевић каже и да су многи тврдили да Немачка није заборавила поразе у Првом и Другом светском рату, због чега је осветољубива према нама. „Наши односи су оптерећени историјским наслеђем, али и актуелном политиком и ставом Немачке око Косова и ЕУ.”