Беле листе

Суштина демократије се огледа и у непрестаној тежњи да се остварује и подстиче расправа о најважнијим питањима једног друштва. Међутим, у нашој јавности и даље превладава склоност ка монолозима или фингираном дијалогу који служи само као бледи и плитки сурогат за озбиљну друштвену расправу. Ову појаву можемо јасно препознати у нашим медијима у којима политичке емисије служе само за пласирање толико пута већ изречених општих места у којима учествује веома мали број одабраних учесника.

Ако су некада постојале озлоглашене црне листе – списак људи који нису могли да учествују у јавном животу и износе своје идеје, данас имамо апсолутну доминацију „белих листа”. То је низ имена људи који су непрестано у центру пажње наше јавности стварајући на тај начин неку врсту повлашћеног круга аналитичара, коментатора и експерата који увек имају спреман одговор за сваку област – од решавања косовског питања, проблема политичког система, европских интеграција, заштите људских права, суочавања са прошлошћу и економске политике до борбе против корупције. Они су увек при руци и тачно се према идеолошком профилу емисије или медијске куће може препознати ко ће учествовати у анализи најактуелнијих политичких и друштвених питања. Дешава се да поједине медијске ведете у току дана обиђу по неколико телевизијских студија и без икаквог обзира и мере пласирају своје експертизе. Тако из дана у дан можемо пратити прави дефиле већ добро познате групе људи која попуњава термине телевизијских емисија или ће се у исто време њихови коментари и анализе наћи на страницама дневних и недељних новина. Створена је таква атмосфера у нашој медијској сфери да се са пуно права може поставити питање, да ли у овој земљи постоји само неколико дежурних и увек доступних социолога, правника, политиколога, економиста и неколико бивших амбасадора и стручњака за спољну политику који су увек спремни да учествују у емисијама које се баве политичким и друштвеним проблемима. Да ли је наша интелектуална заједница толико затворена и нејака да је сведена на неколико имена која се непрестано обрћу у нашој јавности. При томе, у емисијама које се баве феноменима нашег политичког живота не постоји озбиљна могућност за успостављање дијалога јер у њима као по неком неписаном правилу учествују већ позната и препознатљива коментаторско-аналитичарска лица. Исти је случај и с представницима странака које оне шаљу у ову врсту медијских догађања. То је изузетно сужен круг страначких функционера који су способни да одиграју партијску улогу која им је намењена. У нашим етаблираним политичким емисијама само се одржава привид плуралистичког мишљења али права критичка расправа изостаје јер су улоге већ увелико подељене а јасно је одређена и идеолошка и политичка матрица у којој ће се одвијати такозвано сучељавање мишљења. Зато и не треба да нас чуди што је наше медијско бављење политичким темама површно, незанимљиво и без преко потребне објективности и критичке оштрине.

Веома је симптоматично и то да се у нашој јавности не појављују нове емисије које се баве актуелним политичким темама, нити постоји простор за афирмацију нових и млађих медијских лица, већ се годинама истрајава на устаљеним и форматираним водитељкама и њиховим овешталим медијским подухватима који су већ увелико изгубили преко потребну динамику и креативност. Додатни проблем је у томе што ни те емисије нису могле остати изван снажног тренда естрадизације наше политичке сцене. Напротив, оне се савршено уклапају у ову врсту симулирања дијалога у коме су унапред познати учесници и одређена јасна граница до које се сме ићи у проблематизовању одређене теме. Веома се ретко може догодити да дође до стварног сучељавања мишљења и озбиљног критичког дијалога. Зато се јасно може видети како функционишу „беле листе” и како се успоставља нова врста политичке и идеолошке подобности и афирмишу захтеви политичке коректности. То је један од важнијих узрока што јавност и јавно мњење, као изузетно значајан критички и делатан коректив власти у нашем друштву не може да се конституише. Нити може да испољи своју снагу у заштити и афирмацији основних демократских принципа у друштву које је тек на путу да досегне стварни политички плурализам и створи услове за испољавање и обликовање сада потиснутог и суспрегнутог критичког начина мишљења.

Публициста