Вода за предграђа

Изградња фабрике воде "Макиш 2" после низа одлагања, према најновијим најавама надлежних, почеће крајем јуна ове године и не би требало да касни.

Бојан Станојевић, градски менаџер, каже да је коначно изабрано предузеће које ће извести припремне радове.

– У току следеће недеље, када истекне рок за жалбе, објавићемо име фирме, али смо коначно успели да после четири-пет тендера изаберемо предузеће за припремне радове. Изабрали смо фирму која је понудила најмању цену за припремне радове, између осталих, и за копање рупе за бетонске резервоаре. Нажалост, на протеклим тендерима дешавало се да домаћи понуђачи поднесу непотпуну тендерску документацију – објашњава Станојевић разлоге зашто се није остварила његова најава да ће припремни радови почети у децембру 2006, односно марту ове године. Подсетимо, пре ових обећања градске власти су почетак радова најављивали и за мај 2004. године, а потом за 5. септембар 2005.

Да кашњење није занемарљиво сведоче подаци да су за изградњу новог постројења за прераду воде градске власти од Европске банке за обнову и развој добиле кредит од двадесет милиона евра још 21. јула 2001. године, док је уговор о испоруци процесне опреме и пројектовању фабрике склопљен 30. октобра 2003. године са израелском компанијом "Ј. В. Тахал консалтинг инжинирс".

На одлагање изградње у Макишком пољу, према речима Бојана Станојевића, знатно су утицали и имовинско-правни проблеми.

– Нерешени имовинско-правни односи били су највећи проблем, јер су на тој локацији парцеле национализоване шездесетих година, али тога није било у књигама – каже Станојевић.

Кашњењу изградње нове фабрике, која ће обезбедити додатних 2.000 литара воде у секунди, без сумње допринело је и својеврсно надгорњавање Министарства за капиталне инвестиције и градских власти у току 2005. године. Подсетимо, комисије надлежног министарства захтевале су у априлу те године дораду идејног пројекта овог постројења, а отклањање ове препреке, осим на састанцима стручних комисијама, водило се и на новинским ступцима кроз расправу између републичких и градских челника.

Међутим, бирократска спорења и нерешени имовинско-правни проблеми не само што су утицали да изградња фабрике воде "Макиш 2" још није почета, већ је град од 2001. године до данас за сервисирање кредита ЕБРД-а платио више од пола милиона евра. Наиме, према правилима Европске банке, уколико се не подигне одобрени новац, неопходно је платити такозвано резервисање кредита које годишње износи 0,5 одсто, што је 100.000 евра за кредит од двадесет милиона евра. Међутим, Бојан Станојевић, градски менаџер, тврди да град због неповлачења кредита уопште није имао финансијски губитак, већ да је једина штета је што је изгубљено време, односно што фабрика већ није саграђена.

Градски менаџер је раније објаснио да град због резервисања кредита није имао финансијску штету, јер да су новац повукли раније плаћали би редовну камату која је била 5,3 одсто, а сада је између 4,5 и пет одсто, док је рок за отплату остао исти – 2015. година.

Ипак, судећи по најновијем развоју догађаја, извесно је да ће радови заиста почети, односно да ће компанији "Тахал" почети да истиче уговорни рок од 660 календарских дана за завршетак изградње.

Пуштањем у рад "Макиша 2" требало би да буде у потпуности решен проблем водоснабдевања становника Гроцке, Калуђерице, Винче, Сопота, подавалских села, као и око путних праваца ка Младеновцу. Та значајна количина воде омогућиће затварање постројења са застарелом технологијом пречишћавања речне воде у Винчи и на Белим водама. План је и да трећина воде из "Макиша 2" служи у време несташица изазваних евентуалним падом водостаја у реци Сави, друга трећина за снабдевања високих тачака у граду, а преостала трећина биће резерва воде коју досад "Београдски водовод" није могао да оствари. Изградња "Макиша 2" коштаће око 40.000.000 евра, од чега је половина обезбеђена из кредита ЕБРД-а, а остатак из градског буџета.