ДНК налаз открива убице Даде Вујасиновић

Комисија за истрагу убистава новинара највероватније неће пратити траг из дневника Ратка Младића, у којем се наводе сазнања о убиству новинарке Даде Вујасиновић. Комисија ће међутим користити друге методе које би могле да у великој мери расветле ову мистерију стару скоро 20 година. Случај би могао да буде разоткривен, јер су родитељи Даде Вујасиновић сачували све предмете на којима се налазе биолошки трагови који би могли да расветле убиство.

Стручњаци из Висбадена, где ће бити послати докази на вештачење, могли би да дају одговор на питање ко се све налазио у соби у којој је касније пронађено тело познате београдске новинарке.

Што се тиче навода из дневника Ратка Младића, „Политика” је те детаље ексклузивно открила у броју од 2. јуна 2010. године. У том тексту је цитиран део из дневника Ратка Младића у којем пише: „У спрези са Мићом је Горан (прецртано) Душан Маловић који је у вези са Гораном Вуковићем (убица је Љубе Земунца и вођа мафије у Београду). Они су убили новинарку Даду Вујасиновић, они су спремни на све… У кафићу „Метод” на Дедињу се састају Мићо и Вуковић и он се испразни када они разговарају… Мићо говори да је шеф подземља и надземља у Београду… Мићо се хвалио како је доведен да сруши Лукића и вас, што је била игра М. Крајишника. Крајишник вас ортодоксно не подноси.”

Овај текст се налази у роковнику Ратка Младића на којем је натпис „Војни музеј”. Запис је настао у уторак 25. октобра 1994. у Бањи Дворови. Не зна се ко Младићу саопштава податке о криминалу у Републици Српској. Уместо имена и презимена саговорника пише „земљак”, „Крајишник”.

Радислав Вујасиновић, отац новинарке Даде Вујасиновић, тада нам је казао да не зна ништа о тврдњама које је у свом дневнику изнео Ратко Младић. Он, међутим, како каже, претпоставља да је оно што је у својим списима навео хашки оптуженик „велика истина”, с обзиром на то да су људи чија имена помиње „радили за тајну службу”.

Страница из дневника Ратка Младића о Дади Вујасиновић

– Наводи Ратка Младића ми се чине као апсолутно могући. Знамо ко су били организатори Дадиног убиства. Да полиција хоће да ради свој посао, брзо би пронашла убицу. Сви ти који се спомињу су из Државне безбедности. Међутим, у полицији су и сада исти они људи који су радили и у време када је Дада убијена. Рецимо, Гвозден Гагић, који је водио Дадин случај, напредовао је до начелника Управе за крвне деликте. Шта, онда, могу да очекујем? – пита отац убијене новинарке.

Отац Радислав Вујасиновић напомиње и да је током првог увиђаја, у стан у Трећем булевару 118 у Новом Београду, у којем је откривено тело познате новинарке, на позив Братислава Грубачића, са којим је била у вези, „упала” једна особа која се представила као инспектор Кецман. „Кецман”, за кога отац покојне новинарке тврди да је био инспектор Момир Гавриловић (убијен 3. августа 2001. године у новобеоградској Улици Џона Кенедија), одмах изјављује да је реч о типичном самоубиству.

Новинари „Политике” су десетак дана касније пронашли човека који је Младићу саопштио те податке. Разговор са „земљаком” објавили смо у броју од 14. јуна 2010. године, под насловом „Земљак”: Рекао сам генералу ко је убио Даду Вујасиновић. Осим посредних сазнања, сведок који је инсистирао на анонимности није имао да понуди неке опипљиве доказе о томе да су наведене особе учествовале у убиству Даде Вујасиновић. „Земљак” (иако га Младић тако записује њих двојица нису из истог дела Босне и Херцеговине) у то време је радио у безбедносним структурама Републике Српске и Младић се с њим састајао неколико пута.

– Сећам се да смо тог дана разговарали и о смрти кћерке Ратка Младића за коју је он тврдио да је убијена. Током тог састанка, Младић је и заплакао – каже анонимни саговорник „Политике”.

Откуд вам информација ко је убица новинарке Даде Вујасиновић?

Сећам се да смо добили податак да су њу убили Горан Вуковић Мајмун и Душко Маловић. Ништа више о томе не знам.

Да ли се сећате одакле вам тај податак?

Не. Много времена је прошло откад се то десило.

Који полицајац је донео ту информацију? Или се сећате човека који је полицији дао такав податак?

Не. Не могу да се сетим.

Да ли постоји неки писани траг те информације?

Не. Било је време рата, никакви писани трагови о томе не постоје. Чак сам и све што сам бележио у то време уништио из безбедносних разлога.

Да ли сте обавештавали своје надређене о том податку?

Осим Младићу, нисам никоме рекао.

Зашто?

Ако јавим, убио сам себе. Била су опасна времена. Имали смо ми и запањујуће оперативне податке о мотивима за убиство Жељка Ражнатовића Аркана. Обавестио сам о томе начелника Државне безбедности. Он ми је рекао да направим службену белешку. Одговорио сам му да је он сам напише ако хоће.

Да ли сте о податку који се односи на Даду Вујасиновић обавестили Мићу Станишића, тадашњег министра полиције Републике Српске?

Не. Нисам га обавестио.