Уторак, 30.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Траже паре а пројекта нигде

Траже паре а пројекта нигде
С трасе пруге Ваљево–Лозница Фото Б. Нововић

Ваљево – Хоће ли још једна грађевинска сезона протећи у причама, проценама и надгорњавањима који железнички правац треба градити средствима од добијеног руског кредита? Од наводног стављања тачке на ту дилему – уз тврдњу да ће сума од 300 милиона долара бити усмерена на реконструкцију пруге на коридору 10 од Старе Пазове до Новог Сада – нема ништа, кажу у Ваљеву. Тачније, поручују да се њихова борба наставља и да ће снагом аргумената од Владе Србије добити сагласност да се Ваљево и Лозница коначно повежу железничким колосеком.

Станко Терзић, градоначелник Ваљева, демантовао је и приче које су се чуле од стране појединих политичара – да је Влада Србије доносила било какву одлуку о томе на које ће радове бити усмерена средства руског кредита. У то су га уверили министар саобраћаја Милутин Мркоњић и његов заменик Милорад Илић, тврдећи да о томе у Влади још није било говора, као и да је одлука ресорног Министарства јасна: да се предност даје прузи Ваљево–Лозница.

Поводом настале, доста збуњујуће ситуације, недавно су се састали челници СПС-ових окружних одбора Колубарског и Мачванског округа, који су премијеру Ивици Дачићу упутили захтев да прими градоначелнике Ваљева и Лознице. И њему и најширој јавности намеравају да изнесу неколико кључних аргумената који највише државне органе треба да определе на коју страну да усмере новац од руског кредита. Тако је Станко Терзић овдашњим медијима навео два, како је казао, необорива аргумента и адута који су на страни ваљевско–лозничке пруге. Најпре, да за реконструкцију, односно модернизацију трасе на коридору 10 од Старе Пазове до Новог Сада не постоји пројекат. Да би се направио, додаје, потребне су најмање две године, што би значило да би се за то време плаћали пенали на резервисана средства из кредита. Није му јасно коме би тако нешто ишло у прилог. С друге стране, подсетио је да при Железницама Србије постоји отворена кредитна линија од стране Европске уније за радове на коридору 10 од Будимпеште до Београда, односно Новог Сада. То значи, рекао је, да ће, када буде урађен пројекат за наведену деоницу, моћи да се повуку и кредитна средства, док пруга од Ваљева до Лознице још није интересантна за ЕУ.

Ако се овоме додају и подаци да се овај пружни правац гради дуже од 100 година, да је по свим студијама одрживости врло значајан за привредни напредак на простору два округа, да ће представљати најкраћу везу на такозваној јужној железничкој трансверзали и штитити Београд од транспорта опасних терета, овде су убеђени да нових преусмеравања кредитних средстава не би требало да буде. Додуше, гостујући недавно на једној београдској телевизији, министар за привреду и финансије Млађан Динкић имао је друге информације и, поред осталог, казао да ће кључни утицај на овај пружни правац имати позната светска компанија за истраживање руда и минерала „Рио Тинто”, која у долини реке Јадар истражује налазишта скупоцене руде јадарита. Ако руде буде довољно – ето коначно и пруге.

Б. Нововић

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.