Православно наслеђе и савремена катастрофа

О највећој културној катастрофи после Другог светског рата се не говори, јер је на снази завера ћутања. Вођени овом идејом, Алексеј Лидов, експерт организације Унеско, и Слободан Ћурчић, професор Универзитета у Пристону, написали су монографију "Косово. Православно наслеђе и савремена катастрофа." Књига о уништавању српске баштине на Космету представљена је јуче у Министарству културе Републике Србије. Монографија се састоји из три дела. У првом је описана православна културно-историјска ризница Космета, a у другом делу њено пустошење. Трећи део представља каталог хришћанских споменика са овог поднебља. Дело двојице аутора први пут је промовисано крајем прошле године у Москви, а руска издавачка кућа "Индрик" приредила је две верзије, на руском и енглеском језику.

– Јавност у различитим деловима планете не зна да је српско православно наслеђе на Космету угрожено. Зато сам стао иза овог наслова. О решавању косметске кризе постоје различита мишљења и решења, али сви цивилизовани људи слажу се у једном: културни споменици, а посебно средњовековни, морају бити сачувани – истакао је Алексеј Лидов.

Други аутор монографије, професор Ћурчић, није могао да присуствује промоцији, али је прочитано његово писмо.

– Унеско поседује комплетну стручну документацију о томе како би требало рестаурирати 143 споменика, уништена у марту 2004. године. Међутим, углавном је све остало само у списима. Ја сам више пута указивао на то да радови морају почети. Међутим, један глас се слабо чује. Ни гласови свих Срба не би надјачали буку оних који негирају проблем. Зато је добро да оваква књига постоји, и то написана на два светска језика – стоји у писму професора Универзитета у Пристону.

Мишљење Алексеја Лидова уједно је и званичан став Унеска. У документима ове организације детаљно је описан изглед манастира, задужбина и споменика пре уништавања, као и њихово данашње стање. Лидов је био у Комисији ове организације, која је обишла све локалитете, угрожене 2004. године.

– Био сам згрожен призорима. Порушене цркве, спаљени манастири, уништена гробља. Све сам то веома емотивно доживео. Мислим да и остали Руси гаје, пре свега, емотивни однос према Космету – додао је Лидов.

Осим "словенске браће", косметска "рана" подједнако боли и Јермене, подсетио је Армен Игидкањан, ликовни уредник представљене књиге. Овај руски дизајнер јерменског порекла подсетио је да се на две трећине некадашње јерменске територије сада вијоре заставе других држава.

– Бавећи се српском културом на Космету, постао сам сведок постојања изванредних уметничких дела, али и варварства политике – рекао је Армен Игидкањан. Кирил Вах, издавач, поклонио је прве примерке политичарима, уметницима и утицајним личностима у својој земљи. Тираж првог, и засад јединог издања, изашао је у 500 примерака на руском и 300 примерака на енглеском језику. Гости из Русије са собом су донели свега 20 књига, које ће се продавати у Министарству културе. Издавач се нада да ће интересовање овдашње публике бити довољно велико да се у штампарији ускоро нађе и друго издање, овога пута на српском језику.