"Пали борац" живи у Шапцу

Шабац – Широм Евопе јуче је обележен 9. мај, Дан победе над фашизмом. На нашем подручју рат је престао седмицу касније, а коначном слому немачке солдатеске претходиле су жестоке борбе на Сремском фронту. Даноноћно ригање напријатељских топова, небројени мртви и рањени, блатњави ровови и поцепана обућа, заувек су се урезали у сећању сада 82-годишњег пензионера Боривоја Савић из Шапца.
Ова ратна прича може да личи на многе друге, али се и разликује – јер је, иако жив, његово име уписано на споменику погинулим борцима у околини Шида.
Родом из Поцерског Метковића, Боривоје Савић је у НОБ ступио као омладинац (са непуних 19 година) почетком септембра 1944. Распоређен је у тада елитну 5. козарачку бригаду из састава 11. крајишке дивизије, која се налазила у овом делу Србије, и током зиме била упућена на Сремски фронт. Партизанске јединице под командом Пеке Дапчевића и Коче Поповића нападале су непијатеља који се повлачио према западу.

– Многи су погинули не дочекавши слободу. Сећам се Петра и Славка Арежине, Данета Деспотовића, Живка из Заблаћа... И Немаца је много изгинуло и заробљено. У једној тешкој борби 5. апила 1945. године код села Сољана тешко сам рањен. Немачки дум-дум метак погодио ме је у десни кук, од чега и данас имам последице. Лечење је дуго трајало, најпре у Сремској Митровици, па затим у више болница, све до Суботице – прича за наш лист Боривоје Савић.

Када је у Суботици колико-толико залечио ране, Боривоје је на штакама пошао да тражи своју бригаду, за коју је чуо да се, наводно, налази у Зајечару. Међутим, у команди Прве армије у Аранђеловцу нису имали никакву везу са овом јединицом. На основу лекарске документације, издали су му решење по којем се ослобађа сваке војне обавезе. Упућен је кући као тешки војни инвалид и више није видео своје ратне другове.

Много година после рата, у околини Шида подигнут је велики спомен-комплекс у знак сећања на Сремски фронт, на коме су уписане све партизанске јединице које су учествовале у борбама, и за сваку јединицу имена погинулих бораца. Боривоје Савић је био на отварању комплекса 12. априла 1988. године и доживео два шока: први што је поново на Сремском фронту, и други – јер је на спомен-обележју 5. козарачке бригаде међу погинулим партизанима нашао и своје име. На бронзаној плочи величине цигле, штампаним латиничним словима стајало је BORIVOJE SAVI