Судски извршитељ закаснио 16 година

Панчево – Због изненадне посете службеног лица осамдесетдеветогодишња Марија Томашевић не може да дође к себи. У кућу њене кћери код које станује дошао је, ових дана, извршитељ Основног суда у Панчеву, доневши пожутели лист папира. Старица је успела да схвати да је то на писаћој машини откуцан захтев панчевачке поште Суду да од ње наплати 8.102,52 динара, на име, наводно, неплаћених рачуна за телефон. Рачуни су из марта, априла и маја 1997. године. Пошта, Радна јединица ПТТ саобраћаја, тражила је и камату почевши од јуна те године.

Пошта (тада није било Телекома) захтев је Суду упутила 4. децембра 1997, а Општински суд је већ после седам дана печатом оверио „предлог за извршење на основу веродостојне исправе“.

Правници кажу, а са тим се слаже и портпарол Основног суда у Панчеву Александра Васић, да овакви документи застаревају после десет година. Како се ипак десило да овај, у облику какав је био пре 16 година, стигне Марији Томашевић. Сметња није била ни то што суд који се зове Општински више не постоји, ни то што Пошта више не газдује телефонијом. Најзад, ако је већ затражено, после толико година да се плати и камата, која је сигурно баснословна, налог извршитељу морао је садржати и њен износ.

Интересантно је тумачење које смо добили у Основном суду Панчево.

Портпарол Суда Александра Васић каже да је истина да у оваквим случајевима после десет година предмет апсолутно застарева, али Суд предмет оглашава застарелим не по службеној дужности, већ тек пошто дужник, у року од пет дана по пријему, уложи приговор на налог за извршење. Онда заседа Парнично одељење Суда и доноси одлуку о застарелости. Што се тиче целокупног дуга, са каматом, њега стварно нема у решењу, али колики је, странка, ако жели, може чути у Суду (?).

На питање да ли је таква процедура сврсисходна, јер само повећава трошкове поступка, а непотребна је, Александра Васић каже да законски тако мора. Да ли је у реду, чак и да предмет није застарео, да се камата плаћа на све године у којима Суд није успео да уручи решење, одговор је да су судије затрпане предметима и да, вероватно, зато решење касни годинама.

Јасмина Мељников, кћер Марије Томашевић, помогла је мајци да напише приговор. Послат је непостојећем Општинском суду, јер је он решење о извршењу и донео, упућено је писмо и директору Поште, иако у њеном саставу више није телефонија, јер је тражила наплату.– Не разумем како би текло ово спорење пред Судом, јер ваљда је свима јасно да је Телеком давно ово потраживање отписао, а и, како није обавезан толико дуго да чува документа, ни они ни моја мајка немају било шта чиме би потврдили да је дуг заиста постојао. После више од деценије и по од писања предлога за извршење ове наплате, за шта иначе моја мајка сада први пут чује, стигао је застарели налог, не у плавом судском коверту, већ са судским извршитељем. Колико год желела да будем уљудна, не могу ово квалификовати ништа блаже него као малтретирање једне старице – каже Јасмина Мељников.