Понедељак, 13.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

САД: Сирија прешла црвену линију

САД: Сирија прешла црвену линију
Сиријска војска под командом Башара ел Асада (Фото Ројтерс)

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Саопштење је реалативизовано објашњењем да је засновано „на различитим нивоима поузданости”, али Бела кућа је саопштила да је Сирија по свему судећи прешла од стране Америке повучену „црвену линију” и против домаћих побуњеника употребила хемијско оружје, укључујући за жива бића веома деструктивни нервни гас сарин.

То би, према овдашњим медијским анализама, требало да буде прекретница у Обамином приступу двогодишњој кризи у по америчке интересе веома важној земљи Блиског истока. Оптужба је изнета у писму Беле куће групи сенатора, уз позвање на налазе обавештајних служби али и уз ограду да „само обавештајне процене нису довољан основ да се уђе у рат”.

То је био подсетник на нешто што овде нико иначе није заборавио: на Ирак и његово оружје за масовно уништавање које је, како је накнадно утврђено, постојало такође (и само) у проценама обавештајних служби. Нетачним или фалсификованим, свеједно.

Упркос стоме, објава Беле куће се чита као знак да је америчко стрпљење према председнику Башару ел Асаду на измаку, док је на другој страни остављена одступница, формулацијом да је „потребно још доказа”. Јер категорична тврдња да је режим посегнуо за бојним отровима подразумева и неку конкретну акцију, укључујући и ону војну.

У Вашингтону су због тога мобилисани кључни чланови Обаминог тима за националну безбедност. Шеф дипломатије Џон Кери је у разговору са сенаторима изнео да је „можда” било случајева да је режим користио хемијско оружје, док је шеф Пентагона Чак Хејгел исто у Абу Дабију казао другим речима.

Сиријски министар за информације ово је оповргао, изјавом да његова земља такав арсенал уопште не поседује и да су га користили побуњеници. „Волстрит џорнал” преноси оцене неименованих америчких функционера да би узорци на основу којих је закључено да је употребљен сарин могли да буду „обогаћени” од стране побуњеника који желе да се Запад војно ангажује на њиховој страни. Указује се такође и да се сарин може поуздано детектовати само ако се анализира одмах, јер се на отвореном брзо разлаже.

Како год било, „црвена линија” је поново у фокусу и питање – шта ако се беспоговорно утврди да је пређена? Војна интервенција? Како, када, с ким и у ком обиму? Америка не сме да остави утисак да прети празном пушком и да је тигар од папира. Са друге стране, није лако започети нешто што би могло да има неизвестан исход и непредвидиве последице – фијаско Ирака свима је у глави.

Нова истрага или нова резолуција Уједињених нација? Нови круг консултација са НАТО савезницима, који, за разлику од својевременог примера Либије, овога пута нису склони да реагују са истим ентузијазмом? Ангажовање арапских савезника? „САД имају много опција, али иједна није оптимална”, суморно закључује „Волстрит џорнал”.

Магазин „Форин полиси” (публикација „Вашингтон поста”) у дневном онлајн блогу упозорава да би у размишљањима о евентуалној западној интервенцији требало имати у виду како би на њу реаговале Русија и Кина, па и Иран. Сви они имају велики улог у опстанку Асада. Руски и кинески улог је идеолошки и стратешки: и Пекинг и Москва су против промене режима под америчким спонзорством, а сем тога штите своје клијенте. Њихова рачуница је стара хладноратовска формула нултог збира: кад они добијају, ми губимо.

Ирански интерес да Асад не оде је највећи: Техеран је тај који Дамаск снабдева парама и оружјем, а заузврат добија оперативну базу на Медитерану за снабдевање Хезболаха, свог либанског партнера у борби против Израела. Са Сиријом Иран може да јача и своју позицију заштитника шиита.

Клупко интереса је дакле веома замршено. После сугестија да је пређена „црвена линија”, температура се свакако подиже, а ускоро ће се видети ко ће први нешто предузети да је спусти. 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.