Хрватска: лидер економски посрнулог региона

Стопа незапослености јој је у јануару скочила на 21,9 одсто, готово половина њених грађана каже да свакодневне трошкове подмирује платом и дозвољеним задужењем на текућем рачуну, док јој је у фебруару међународна бонитетна агенција „Мудиз” смањила кредитни рејтинг са Баа-3 на Ба-1, односно кредитни рејтинг који инвеститори називају „смећем”.

Управо овако изгледа кратак опис економског стања лидера западног Балкана и ускоро 28. државе чланице Европске уније – Хрватске. Упркос овој не баш сјајној слици економије Хрватске, ова земља и даље има далеко боље економске параметре па је њена економија величине српске иако је Србија дупло већа од Хрватске.

Када јој је оборио рејтинг са Баа-3 на Ба-1, што је најгори кредитни рејтинг Хрватске од 1997. године, „Мудиз” је саопштио да то чини због слабих изгледа да Хрватска забележи привредни раст, као и због недостатка фискалне флексибилности владе. Иако је Хрватску сврстала у економије чија кредитна способност има спекулативне елементе и знатан ризик, ова агенција је променила изгледе за хрватски рејтинг с негативних на стабилне, истакавши да постоји тек ограничени ризик да дође до значајног погоршања владине фискалне позиције и задужености.

„Владин капацитет за ребалансирање привреде према извозу истински је ограничен. Очекивани улазак земље у ЕУ у јулу 2013. године позитивни је развој догађаја, но европско окружење и реформска инерција владе вероватно ће ограничити користи за које се обично верује да би требало да порасту”, навели су у овој агенцији за кредитни рејтинг, која је Хрватској приговорила и неповољан привредни амбијент, слабе изгледе да дође до привредног раста и релативно висок ниво задужености.

На овакву ситуацију је утицала и чињеница да су се знатно смањила страна директна улагања у Хрватску па су она, према подацима Хрватске народне банке, у прва три квартала 2012. године износила око 500 милиона евра, што је упола мање него у истом раздобљу 2011. Осим тога, у тој суми само половина је отишла на нове пројекте, и то углавном у изградњу некретнина, туризам и трговину, док значајних улагања у производне делатности засад нема.

Према оцени главног аналитичара Загребачке банке Хрвоја Доленца, раст БДП-а Хрватске у овој години биће 0,5 одсто, а без спровођења реформи, подстицаја за инвестиције и привлачења страних директних улагања потенцијал дугорочног привредног раста остаће на знатно нижем нивоу него пре избијања кризе – два до три одсто насупрот четири до 4,5 одсто БДП-а.

Доленц сматра да је за одрживи привредни опоравак неопходно окренути се реформама, и то у јавној управи, на тржишту рада, у образовању и здравству, али и у пензијском и пореском систему. Попут осталих земаља региона, Хрватској предстоји реструктурирање великих јавних предузећа и локалних комуналних предузећа.

Ове реформе ће неминовно довести и до отпуштања радника, што очигледно плаши Владу Хрватске будући да је у јануару стопа незапослености скочила на 21,9 одсто, што је највиши ниво у последњих десет година. Тада су у евиденцији Хрватског завода за запошљавање (ХЗЗ) биле регистроване 372.003 незапослене особе, што је у односу на децембар прошле године повећање од 3,8 одсто, пренели су хрватски медији.

Према подацима ХЗЗ-а, млади чине трећину незапослених у овој држави, што Хрватску, не рачунајући остале државе западног Балкана, сврстава на треће место у Европи по стопи незапослености младих испод 25 година. Излаз из такве ситуације незапослени Хрвати засад проналазе у печалби, а ХЗЗ је објавио да се неколико држава ЕУ интересовало за раднике из Хрватске, и то од ауто-механичара, водоинсталатера и конобара, па до лекара и инжењера.

Н. Р.

-----------------------------------------------------------

КАРЛОВ УГАО

• Српски БДП је све више Брутални Домаћи Производ.

• С Албанијом се боримо за претпоследње место. Ускоро истиче и зауставно време.

• Хрватско господарство је нешто боље од наше привреде, али наши господари су јачи од њихових привредника.

• Бугари су познати баштовани. Зато с њима треба да садимо тикве, а не са ђаволом.

• Меркелова каже да Немачка није најбогатија, али јој је привреда најјача. Наши министри могу да кажу да је наша привреда слаба, али су министри најбогатији.

• Овде ко форсира тешку индустрију, тај је на лаким дрогама.

• У нашем региону имамо различите народе, религије, језике и обичаје, само су нам привреде, нажалост, исте.

• Главни град нашег привредног региона је Ђавоља варош.

Драгутин Минић