Порез на имовину

Још једна врста пореза везаних за непокретност јесте порез на имовину. Обвезник овог пореза, када је у питању право својине, јесте власник непокретности која се налази на територији Републике Србије. Када је ималац права на непокретности непознат или није одређен, обвезник пореза на имовину је корисник непокретности. Ово је врло битно у случају када се ради о нелегализованом објекту, или дограђеном делу, адаптираној заједничкој просторији. У овом случају корисник је дужан да се пријави као порески обвезник. Међутим, ови порески обвезници погрешно тумаче да тиме што плаћају порез на имовину, стичу и својинско право или право коришћења на истом.

Плаћање пореза на имовину и стицање неког апсолутног права потпуно су различите категорије. Из обавезе плаћања пореза не произилази право својине.

Ако на истој непокретности има више сувласника, порески обвезник је свако од њих, сразмерно свом уделу.

Основица пореза на имовину код непокретности, осим пољопривредног и шумског земљишта, по правилу је тржишна вредност непокретности на дан 31. децембра године која претходи оној за коју се утврђује и плаћа порез на имовину. Висину тржишне вредности непокретности утврђује надлежни порески орган на чијој територији се налази непокретност.

За непокретност изграђену у току године, за коју се утврђује и плаћа порез на имовину, основица пореза је тржишна вредност одговарајуће непокретности на дан 31. децембра године која претходи години за коју се утврђује порез на имовину. Обавеза по основу пореза на имовину настаје даном стицања права; код преноса права својине купопродајним уговором, то је дан овере уговора у суду, а код новоизграђеног објекта, дан издавања употребне дозволе.