Косово у Србији

Питање које Срби са севера Косова и Метохија желе да поставе на референдуму јесте на први поглед и јасно и оправдано: „Да ли желите да Космет буде у Србији?”

То је исто као да питате да ли желите свом детету добро здравље и успех у животу. Наравно да желите.  Али... ви и ваши преци оставили сте у генетско наслеђе том детету и болести, васпитањем сте му, свесно и несвесно, одредили карактер, нисте увек били у прилици да му омогућите најбољу стартну позицију у утакмици живота, оно је расло поред вршњака од којих су неки били паметнији, лукавији, дружељубивији, храбрији, жељнији успеха и славе, окрутнији...

Али и пре него што смо почели да бринемо о деци, научили смо једноставну и трагичну истину живота: једно је хтети, друго је моћи, једно је желети, друго је умети.

На ту провалију између могу и хоћу указују и аутори питања „Да ли желите да Космет буде у Србији”. То питање је парадоксално, насупрот жељама аутора,  признање да Косово није у Србији.

Како Космет јесте и није у Србији? По Уставу Србије јесте њен неотуђиви део. По Резолуцији 1244 и јесте и није. Србија је њоме окончала дивљачку агресију НАТО-а, али је и пристала да са Космета уклони сваки, да, баш сваки, облик своје власти. И, супротно резолуцији, Србија је део своје власти задржала у четири општине на северу Космета.

Хајде да претпоставимо да на референдумско питање „Да ли желите да Космет буде у Србији сви одговори буду „да“. Хоће ли то бити довољно да Космет буде у Србији? Неће. Да ли ће суд у Митровици радити по законима Србије? Неће. Да ли ће на северу уместо косовске бити полиција Србије? Неће. Да ли ће бити уклоњени интегрисани прелази на Јарињу и Брњаку? Неће. Да ли ће Кфор напустити Звечан, Митровицу, Лепосавић и Зубин Поток? Неће.

Теоријски постоје два начина да Космет буде у Србији: да га Србија ратом врати под свој суверенитет или да Америка каже да је проглашење независности Косова било грешка и да натера Немце и Хашима Тачија да пониште независност. Вероватноћа да се остваре ове две могућности једнака је нули.

Србија може да буде присутна на Космету само ако тамо живе Срби и ако на било који начин те људе стави под међународну заштиту и бригу. Бриселски споразум Београда и Приштине тек је први корак на том путу.

Николић, Дачић и Вучић, чије су странке увеле Србију у рат са јединим и најмоћнијим војним савезом на свету, сада су одлучили да одведу Србију у мир. Одлучили су да са зида скину слику Слободана Милошевића и ставе слику Милоша Обреновића. Одлучили су да раде дуго и стрпљиво да би Србија опстала на Космету, да би убедила моћне да њени интереси нису супротни њиховим.

Може се у миру добити оно што се изгуби у рату. Ваљда зна Србија да није добила независност у рату. Добила је независност за зеленим столом у Берлину 1878. године и приде нишки, врањски, пиротски и топлички округ.