Четвртак, 25.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Политичка битка око специјалаца МУП-а

Политичка битка око специјалаца МУП-а
Припадници ПТЈ на вежби (Фотодокументација "Политике")

Сектор безбедности, још од почетка деведесетих година, важан је плен у политичкој борби у Србији. И док истичу последњи сати за формирање четврте демократске постоктобарске владе, копља се још једном ломе око МУП-а и тајних служби. У таквој атмосфери пласирају се разне (дез)информације, попут оне како полиција наводно сумњичи новинара Дејана Анастасијевића да је сам себи ставио бомбе на прозор свог стана у Београду. Још једном је потегнута и прича о бившим припадницима ЈСО који данас чине Противтерористичку јединицу (ПТЈ) коју је, наводно ових дана, министар Драган Јочић ставио под своју личну команду.

У МУП-у Србије јуче није било могуће добити званичну изјаву поводом ових тврдњи. Али, чак је и бивши начелник РДБ Горан Петровић, иначе Јочићев школски друг са београдске Звездаре али и његов жестоки политички неистомишљеник, изјавио да у таквом потезу министра не види ништа чудно јер специјалци морају да буду под командом првог човека МУП-а.

Тачно је да је већина припадника ПТЈ некада била у ЈСО, јединици око које се много тога вртело у новијој историји Србије. Када је откривено да је бивши командант Милорад Улемек Легија злоупотребио неколико припадника "црвених беретки", јединица је распуштена. Осумњичени за извршење политичких убистава, укључујући и атентат на премијера, су похапшени и касније изведени пред суд, јединица је расформирана а базу у Кули преузела је Жандармерија.

Међутим, већ 5. маја 2003. године, док је још трајала акција "Сабља", бивши припадници ЈСО поново су се нашли у строју али овог пута као Противтерористичка јединица (ПТЈ). Било је то у време док је министар унутрашњих послова био Душан Михајловић, јединица је премештена из Куле у Липовицу код Београда (раније помоћну базу ЈСО). Још тада је речено да су бивше "црвене беретке" поново ангажоване тек после безбедносних провера.

ПТЈ је организационо распоређена у Жандармерију, али у пракси ови специјалци себе никада нису сматрали жандармима нити су икада носили ознаке ове формације. Неко је ПТЈ иронично назвао "петим елементом", будући да је Жандармерија пре тога (као и данас) у свом саставу имала четири одреда. Од самог настанка јединица није мога да буде ангажована без сагласности министра унутрашњих послова.

Командант ПТЈ постао је Горан Драговић, који никада није био у "црвеним береткама". У међувремену су у више наврата примани нови специјалци, искључиво из Жандармерије. Данас ПТЈ има око 200 припадника, разврстаних у три борбена и један логистички тим. Ангажовани су на деликатним задацима као што су хапшење вехабија у планинама око Новог Пазара, или истовремено лишење слободе широм Србије већег броја цариника осумњичених за корупцију.

Ови специјалци били су задужени и за спровођење Абдел Маџид Бушара, следбеника Ал Каиде који је умешан у терористичке нападе на возове у Мадриду 2004. године. Током Европског првенства у одбојци обезбеђивали су репрезентације Шпаније и СЦГ, а током ЕП у кошарци били су задужени и за безбедност репрезентација Хрватске и Израела. Чували су и амерички кошаркашки "дрим тим", једно време и амбасаду САД која је допустила да се испред и у згради изведе антитерористичка вежба, што је јединствен случај у свету.
М. Галовић

--------------------------------------------------------------------------

Полицијски синдикат оптужује Јочића

Полицијски синдикат Србије оптужио је јуче министра унутрашњих послова Драгана Јочића за диктатуру и најавио тужбу против државе због кршења закона и неиспуњења обавеза према полицајцима. Председник ПСС Вељко Мијаиловић је, на конференцији за новинаре, рекао да ће тужба бити поднета зато што су исцрпљена сва могућа средства обраћања министарству и жалбе због психичког притиска на чланове синдиката, малтретирања на послу, као и неисплаћивања накнада за прековремени, ноћни и рад на државне празнике.
Фонет

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.