Среда, 29.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Dessa

Свих ових година у туђини ретко сам имала прилике да наиђем  на неког из наших крајева, ко би на мене оставио дубљи утисак и са којим бих волела да се дружим.

Људи се некако држе по страни, или кад и пожеле да се неком приближе, обично доживе неку непријатност, или покушају да их искористе, или их оклеветају...

У сваком случају доживе разочарање, те кажу себи – стварно шта ми је то требало. Реше да се зато осаме и затворе „у се и у своје кљусе”…

А како смо се упознале мадам Dessa и ја ?

Нема ту ничег посебно интересантног, једноставно биле смо комшинице живеле у истој згради.

Када сам на поштанском сандучету видела њено име са два „С”  и презиме са „ић” , насмејала сам се у себи , како неко покушава да са два „с ” да сакрије своје „ић”  порекло...

И кад смо се једном заједно возиле у лифту, нисам одолела – придржала сам јој врата и рекла: „Изволите, госпођо”. Тако је почело наше дружење…

Мадам је живела сама, била је у пензији. Није имала породицу, јер се никада није удавала .

Заправо касније сам сазнала да је ипак једном била удата за неког странца, врло кратко и да је тај брак споразумно раскинут. Није имала деце, а ни блиску фамилију.

Заправо имала је фамилију у Србији, а по мајци је потицала из Хрватске, где је наводно имала велики иметак…

Ни за једне, ни за друге није баш марила. Сматрала је да ни они за њу нису марили искрено, већ више из користољубља,бринули највише да ли ће „матора” неком нешто да остави кад крепа…

А богами мадам је била баш „тешка” у сваком погледу.

Ни сама не знам зашто се везала за мене, јер је важила за намћора.

Многи су гледали како да јој се додворе и били изузетно фини према њој, али их она не би удостојила ни једног „бонжур”’.

Ваљда јој је пријало што се нисам наметала, што нисам пуно запиткивала, него сам само слушала и упијала, са понеким блаженим осмехом.

А ја сам заправо имала гомилу својих проблема у свом скученом животу, да бих могла да се бавим још и туђим животима…

Њој је то изгледа пријало.

У сваком случају нисам је оптерећивала,нисам тражила никакве услуге. Била сам ту да је саслушам, да дам неки свој помало блентав, али у сваком случају искрени коментар.

Почела је редовно да ме позива на кафицу недељом ујутру, ако сам вољна. Наравно да нисам баш увек била расположена са дружење , али ми је било помало жао, а и што јест јест, кафа је баш била „права”, па је нисам могла одбити. 

И тако из недеље у недељу, ја сам успевала да саставим из расцепканих делића мозаик живота једне наше емигранткиње, мадам Desse.

Тамо негде крајем 50 - их, или на самом почетку 60 - их, отиснула се у свет из бивше Југе, са завршеним факултетом.

Нервирали су је социјализам и примитивизам, немогућност да живи како јој воља, и није желела да јој други одређују шта и како треба да мисли и ради.

Колико сам могла да прочитам између редова, један од разлога за одлазак из земље је био између осталог и љубавне природе.

Младић кога је волела није желео да се њоме ожени, хтео је још да се бећари, а њој је по ондашњим правилима већ откуцавало време за удају, те јој је мајка Далматинка стално звоцала: „Ћа ће теби школе, кад не видиш даље од носа ”…

Добро је говорила енглески језик, те је неко време боравила у Великој Британији, где је имала ујака, који је у II рату био на погрешној страни, те је био присиљен да емигрира да спасе живу главу.

Удала се за неког Енглеза, али на жалост брак није потрајао. Каже да им нарави нису биле « compatible », различито су гледали на заједнички живот и будућност.

И опет је као несрећна Дафина због љубави паковала кофере и упутила се преко Ламанша у Француску, у својим раним 40-им.

Нови почетак, опет од нуле. „Није то ништа, каже ми она. Само себи зацрташ план и кренеш да га остварујеш,корак по корак”.

„Али зар се нисте плашили? Шта ако не нађете посао, ако се не снађете” ?

Закикотала се, „јање моје, ја сам увек имала неку уштеђевину, довољну да преживим неко време . А пошто сам, тврде, личка глава и упорна к’о мазга, није било ни „зере”  шансе да ја не успем, знала сам да ћу се увек некако снаћи ”.

Била је изузетно дисциплинована и чврста, права стена.

Знала је да своју плату, у почетку малу, распореди тако да има да плати све трошкове и да јој остане тек толико франака за храну сваког дана.

А онда је решила да се и дошколује и да поред нашег факултета, заврши и постдипломске студије, чиме је одмах стекла и боље шансе за будући посао.

Колико сам могла да читам између редова, вешто је инвестирала своју уштеђевину на берзи и тако остварила приличан иметак.

„Што ти господ Бог узме на једној страни, он ти да на другој” говорила је она…

Морам да признам да је иако у поодмаклој доби Dessa и даље била лепа жена.

Nне од оних лепотица од којих вам застаје дах. Dessa је била врло уредна, корпулетна, а ипак складна, бујне косе, уредно затегнуте у малу пунђу, коју је придржавала светлуцава копча, у складу са дијамантским минђушама…

Обучена класично, са дискретним стилом, прелепог бисерног осмеха, брза на језику и изузетно духовита.

Онај незгодни Немац кога везују за заборав, није ју дотицао, кефало јој је радило као сат, без грешке…

Претпостављам да неколико деценија раније није могла да буде непримећена и без удварача.

У ствари на њен шарм су падали многи мушкарци, али она нешто није марила за њих. Играла се с њима као мачка с мишом . Касније сам разумела да их је на неки начин презрела.

Ваљда због оног нашег момка који није хтео да је ожени кад јој је било најбоље време за удају, или због оног Енглеза који није желео да јој подари дете.

Дружећи се са њом недељом схватила сам да је изузетно јака личност и да је вероватно ментално била јача од свих тих мушких удварача, мислим да јој нису били ни до колена.

Она је знала одговоре на многа питања, финансијски није од њих зависила, нису јој били преко потребни. Заправо она је тражила себи сродну душу, правог друга, партнера, саговорника и није пристајала ни на какве компромисе, нити да било чији терет носи на својим леђима…

Често сам после тих дружења, , пре него ме ухвати сан у кревету,размишљала о њој, како је неправедно да неки богом дани за породицу и децу бивају ускраћени да имају исту…

Но, Dessa није патила, напротив носила је своју усуд са великим стилом и хумором.

Кад смо се доста зближиле, кад сам схватила да располаже солидним богатством како овде у Француској, тако и на оним нашим просторима,коментарисала сам – Desso, бојим се за Вас, људи су на свашта спремни не би ли се докопали богатства… Кикотала се и увек би ми говорила – „Неће Dessa то однети са собом у гроб, а богами нећу ни фамилији ништа оставити !!!

А фамилије и није имала…

Додуше, постојале су неке сестричине, њихова деца итд, али како ми је говорила, то је све на папиру, нема ту праве блискости…

„Нису они марили за мене, зашто бих сад ја марила за њих ? Зар само да бих им оставила свој капитал ? А не…Имам ја други план”…

„Какав план”?, питала сам, али одговор   нисам добијала, само блажени осмех и поглед упрт у последње румене зраке сунца на заласку…

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.