Тајна приватних сефова

Издавање сефова постаје све чешћа услуга коју нуде домаће банке, а ову могућност заштите имовине користе углавном физичка лица и тек незнатан број фирми и компанија, истичу банкари. Грађани Србије најчешће се опредељују за закуп најмањих и најјевтинијих боксова, а најам у просеку кошта од 100 до 600 динара месечно. Како сазнајемо највећа потражња за сефовима је, по правилу, уочи годишњих одмора.
Иако је садржај ових челичних кутија, закључаних иза неколико брава, за запослене у банкама апсолутно непознат, претпоставља да клијенти сефове најчешће користе за чување девиза, поверљивих докумената, накита и других драгоцености за чију безбедност страхују.

Према прописима, у њима није дозвољено одлагање оружја, запаљивог материјала или материјала који је подложан квару и изазивању заразе. Закупац се при потписивању уговора обавезује да ће тако и бити, али у пракси се, међутим, ова правила највероватније често крше, што доказује и последњи случај када је у експозитури банке "Интеза" у центру Београда у једном од сефова пронађено 700 грама пластичног експлозива без детонатора. Како у овој банци нису могли да буду упознати са садржајем сефа, ко зна колико би експлозив ту био сакривен да кутија није откључана на захтев полиције и по налогу суда.

– Немамо могућности да знамо шта је сефу, тако да ни сада званично не знамо шта је у њему било. Он је отворен уз присуство овлашћеног лица уз судски налог и у присуству особе која је била закупац. Да је бокс којим случајем обијен у присуству комисије банке, у том случају бисмо знали шта је у њему – рекла је Маја Колар, пи-ар банке "Интеза".

Како наглашава, приликом потписивања уговора корисници сефова се обавезују да у тајним кутијама неће држати побројане забрањене предмете који могу угрозити сигурност банке или других сефова. Како је објаснио Миломир Смиљанић, директор Сектора за оперативне послове у банци "Интеза" око 80 одсто од укупно 2.970 сефова је закупљено, а степен сигурности и заштите је на највишем нивоу.

– Само један део просторије са сефовима, који се оставља клијенту, није покривен камерама. Све остало се прати и бележи, посебно сумњиви покрети и дужа задржавања од неколико минута – каже Смиљанић.

Међутим, представници банака генерално истичу да им преостаје само да рачунају на савест клијената, јер, наравно, немају право да завирују у њихове кесе и торбе.

– Проблем је у томе што се све оно што закупац ставља у сеф сматра личном имовином. Питати клијента шта је одложио у бокс, било би исто као да питате шта од драгоцености има у кући. Банке су на тај начин законом ограничене, а са друге стране им нико не гарантује шта ће закупац одложити у сеф – каже Јасна Узелац, пи-ар "Уникредит банке", истичући да су последње три године заузети сви сефови ове банке.

Процедура остављања предмета у сефове, иста је као у филмовима, истичу наши саговорници. Клијент и овлашћена особа из банке отварају браву истовремено, свако са својим кључем и то је једини начин да сеф буде откључан. Након тога корисник остаје насамо са својим благом и по обављеном послу сам затвара бокс. Постоје и електронски "самопослужујући" сефови где клијент добија оба кључа којима отвара сеф. Банкари тврде да су овакви боксови потпуно безбедни и да не постоји никаква могућност да се угрози њихова приватност.

Само у одређеним случајевима, уз сагласност суда, бокс може бити отворен. Тако приче о тајним и годинама забрављеним сефовима пуним блага и компромитујућих списа који тек треба да буду отворени, бар имајући у виду формалну процедуру, не могу бити истините. Закон, наиме, омогућава банкама да уз дозволу суда и присуство стручне комисије отвори сеф уколико корисник не плаћа закуп и у прописаном року не реагује на опомену банке која га обавештава да би требало да измири обавезе или врати кључ. Откључавање сефа могуће је и у случају смрти клијента, али уз ваљано судско решење и присуство наследника и комисије банке.